Manometrija ahalazije

Manometrija jednjaka kod bolesnika sa ahalazijom predstavlja zlatni standard u dijagnostici, i neophodnu dijagnostičku proceduru pre započinjanja lečenja. Iako na dijagnozu ahalazije mogu ukazati i radiografija i endoskopija jednjaka, definitivna dijagnoza se može postaviti samo ezofagealnom manometrijom. Plasiranje katetera može biti otežano kod bolesnika sa veoma dilatiranim i tortuoznim jednjakom, ali se isto može načiniti tokom klasične endoskopije. Manometrijski poremećaji DES-a su uvek prisutni kod bolesnika sa ahalazijom.

Kako izgleda nalaz manometrije kod ahalazije?

Bazalni pritisak može biti normalan (10 do 45 mmHg) kod čak 40 %, a odsustvo relaksacije odnosno postojanje inkompletne relaksacije DES-a je prisutno kod 80 % bolesnika (vrednosti rezidualnog pritiska veće od 10 mmHg) sa prosečnim vrednostima relaksacije od oko 40 %. Potpuna relaksacija DES-a ne isključuje dijagnozu ahalazije i može biti viđena kod oko 20 % bolesnika. Ovakve relaksacije su kompletne (do bazalnih vrednosti) ali su funkcionalno neadekvatne (kratkog trajanja < od 6 sekundi).

Manometrija hipertenzivnog DES-a kod ahalazije
Manometrija hipertenzivnog DES-a kod ahalazije

Manometrijske studije bolesnika sa ahalazijom uvek pokazuju aperistaltiku u glatkim mišićima jednjaka, pri čemu svaki akt gutanja prate simultane kontrakcije. Kontrakcije (talasi) su klasično identične jedna drugoj (izobarne, „slika u ogledalu”) kao posledica fenomena zajedničke, zatvorene prostorije. Kontraktilni pritisci su niski (10 do 40 mmHg), prolongirani i ponovljeni. Ovi talasi predstavljaju simultano pokretanje tečnosti u prepunjenom i proširenom jednjaku.

Značaj manometrije kod vigorozne ahalazije

Vigorozna ahalazija se definiše kao aperistaltika tela jednjaka sa višim kontrakcionim amplitudama (amplitude veće od 37 mmHg). Bolesnici sa vigoroznim oblikom imaju manju dilataciju jednjaka na radiografiji, ali se po ostalim karakteristikama ne razlikuju od klasične ahalazije. Bazirajući se na manometrijske parametre, dijagnoza vigorozne ahalazije se može postaviti u oko ⅓ svih obolelih od ahalazije. Intraezofagealni ili bazalni pritisak jednjaka prevazilazi pritisak želuca, prevashodno zbog zaostale tečnosti i pljuvačke u njenom lumenu. I GES i poprečno prugasti mišići jednjaka mogu biti patološki kod bolesnika sa ahalazijom. Iako je peristaltika poprečno prugastih mišića intaktna, amplitude kontrakcija mogu biti smanjene.
Kod bolesnika sa ahalazijom bazalni pritisak GES-a može biti povećan a period relaksacije skraćen, najverovatnije kao posledica refleksnih mera u prevenciji aspiracije.