Oboljenja

„Bolest ne dolazi odjednom, već predstavlja posledicu dugog niza mnogih neznatnih grešaka protiv sopstvenog zdravlja, koje se nadovezuju jedna na drugu sve dok se ne svale na glavu grešnika.“

Hipokrat (460 – око 370 p.n.e. )

 

Bolest je stara koliko i život, jer je bolest deo života, ili život u promenjenim uslovima“ (Virchow). Ako medicina predstavlja „svestan pokušaj ljudi da savladaju bolest“, onda ona postoji od vremena kada je ljudska rasa postala svesna svog postojanja. Veoma brzo je postalo sassvim jasno da iako granica između bolesti i zdravlja često nije jasno vidljiva, normalno stanje organizma mora biti u potpunosti shvaćeno u cilju prepoznavanja osobenosti same bolesti. Postavlja se pitanje da li spoznaja hirurgije počinje kada i spoznaja veštine lečenja? Odgovor je potvrdan, jer najveći broj oboljenja, kao što su povrede, čiji su uzroci bili jasni i najranijim ljudima, lečena su manuelno tj. hirurškim putem. Poreklo reči hirurgija je grčko, i nastala je od reči cheiros čija je semantika ruka i ergon što znači raditi, čime se određuje i sama definicija.
Odlučujući zaokret ka racionalnim objašnjenjima bolesti dogodio se kada je Hipokrat shvatio osnove  varenja, а sam proces nazvao – pepsis. Ubrzo se konstatuje se da „želudac je učitelj umetnosti i izvor pronalazaka“. Vremenom medicinska nauka sve više se rasplamsava i „Lekar mora dobro da poznaje književnost, da bi bio u stanju da razume i objasni ono što čita“. Retorički posmatrano, da bi bio u stanju da razdvoji prave argumente o stvarima o kojima diskutuje; dijalektički, da bi mogao da prouči slučajeve i leči bolesti u svetlu razuma”. Od samog postanka ljudske rase, hrana i varenje predstavljaju temu ljudskog interesovanja koja je skoro jednaka ljubavi – Homo est quod est (Čovek je ono što jede)!