Šta je regurgitacija?

Regurgitacija (lat. regurgitatio) predstavlja pojavu nevoljnog vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo. Ona nastaje bez prethodne mučnine, naprezanja (grčenja) abdominalne muskulature ili nagona na povraćanje.

Regurgitirani kiseli sadržaj u ždrelu i ustima dovodi do stimulacije pljuvačnih žlezda i posledičnogpovećanog lučenja pljuvačke (hipersalivacije), te dolazi do ingestije velike količine salive u cilju umanjivanja neprijatnog kiselog ukusa (eng. water brush). Ekscesivnim gutanjem pljuvačke u jednjak i želudac unosi se na ovaj način i velika količina ingestiranog vazduha, što na određeni način stvara zatvoreni krug i pogoršava već postojeću regurgitaciju.

Kada se regurgitacija najčešće javlja?

Regurgitacija se najčešće javlja posle obroka, a obično se pogoršava sa presavijanjem i u ležećem položaju. Posebno je neprijatna forma regurgitacije kiseline u noćnim časovima dok osoba spava. Tada se bolesnici naglo bude iz sna usled jakog nadražaja ždrela i nagona na kašalj, i imaju osećaj da će se “udaviti”. Regurgitacija može lako izazvati respioratorne komplikacije ukloliko se regurgitirani sadržaj udahne.

gorushica2
Regurgitacija želudačnog sadržaja u jednjak

Kod koga se javlja regurgitacija?

Regurgitacija je najčešće prisutna kod bolesnika koji imaju veću želudačnu kilu (herniju hijatusa jednjaka) kada je u potpunosti razoren odbambeni mehanizam donjeg ezofagealnog sfinktera (DES-a) .

Regurgitacija se u različitim obimima intenzivnosti javlja u otprilike oko 80 % bolesnika sa GERB-om. Približno 13 % pacijenata sa GERB-om oseća regurgitaciju najmanje 4 dana nedeljno, što samo po sebi predstavlja učestalost koja značajno utiče na smanjenje kvalitieta života. Regurgitacija je specifičan simptom gastroezofagealne refluksne bolesti, a ukoliko je udružena sa gorušicom, dijagnoza GERB-a se može postaviti sa sigurnošću u oko 70 % slučajeva.

Postoje dva klinička stanja kod kojih regurgitacija nije posledica GERB-a, ali se lako mogu pomešati sa njom. Jedno je ahalazija, kada se zadržana hrana i tečnost u jednjaku, a ne želucu, vraćaju u ždrelo. Kod ahalazijom uzrokovanom regurgitacijom ne postoji želudačni sok ili žuč i sadržaj vraćene hrane uglavnom čine predhodno uneti nesvareni sastojci i povremeno veća količina pljuvačke.

Drugo kliničko stanje koje može ličiti na GERB-om uzrokovanu regurgitaciju je ruminacija. Ruminacija se javlja tokom jela i predstavlja stečeno ponašanje u kome pojedinac podsvesno uzrokuje da se želudačni sadržaj vrati kroz jednjak u usta i potom ga ponovo proguta.

Osim toga, ovaj simptom se može javiti i u slučajevima distalne opstrukcije (prepreke na jednjaku) koja se osim kod ahalazije sreće i kod ili velikih divertikuluma distalnog dela jednjaka.

Regurgitacija je u oko 25 % bolesnika udružena sa određenim stepenom usporenog pražnjenja želuca (gastropareze), dok je kod ovih pacijenata učestalost komplikacija GERB-a povećana. S obzirom da simptom regurgitacije u osnovi ima anatomski poremećaj, primena medikamentozne terapije ima značajno manje uspeha u eliminaciji simptoma nego što to je to slučaj kada postoji izolovana gorušica.

Osnovni značaj simptoma regurgitacije predstavlja njegov uticaj na značajno smanjenje kvaliteta života kod bolesnika sa GERB-om, i uglavnom nije povezano sa uspehom otklanjaja simptoma gorušice korišćenjem acido—supresivne terapije.