Helicobacter pylori gastritis

Šta je Helicobacter Pylori?

Bakterija Helicobacter Pylori često kolonizuje sluznicu želudca i smanjuje njenu prirodnu sposobnost odbrane. Infekcija sa Helicobacter pylori bakterijom predstavlja najčešću bakterijsku infekciju kod ljudi i može postojati u bilo kom delu sveta kod ljudi svih životnih dobi. Ova bakterija u 80% slučajeva dovodi do pojave zapaljenja sluznice želuca, koje se naziva gastritis. Pored gastritisa, ova bakterija je odgovorna i za nastanak najvećeg broja ulkusa na dvanaestopalačnom crevu i želucu. Rano lečenje ove infekcije je bitno, jer nelečena akutna forma obično vremenom prelazi u hronični gastritis, na terenu kojeg može da se razvije intestinalna metaplazija na želucu, koja je prekursor za nastanak karcinoma.

Smatra se da je danas skoro 2/3 svetske populacije zaražena H. pylori, ali ogromna većina nema simptome i nikada zbog nje neće imati nikakve probleme. Sa druge strane, H. pylori je u stanju da stvara brojne probleme u digestivnog traktu, uključujući i čir želuca i duodenuma, ali i značajno redje tumore želuca (limfom i karcinom).
Link: Prirodna evolucija Helicobacter pylori infekcije

Kako se prenosi ova infekcija?

Način infekcije sa H. pylori nije još uvek u potpunosti poznat ali su najčešći načini prenošenja fekalno-oralni (kontaminirana voda), gastro-oralni (sa osobe na osobu), oralno-oralni (dentalni plak) kao i jatrogeni. H. pylori najverovatnije se širi konzumiranjem vode ili hrane koje su kontaminirane fekalnim materijama. Danas se smatra da ako jedan roditelj ima infekciju sa Helicobacter pylori, dete će biti inficirano u oko 40 %, a supružnik u oko 70 % slučajeva. I dalje nije sasvim jasno zašto pojedine oosobe oboljevaju a druge ne zbog prisustva H. pylori.

Kako se manifestuje gastritis čiji je uzrok H. Pylori?

Ako dodje do infekcije sa H. pylori šansa za nastanak hroničnog gastritisa a da pritom bolesnik ne oseća nikakve simptpme, iznosi oko 80 %.
Ukoliko dođe do razvoja gastritisa, najčešći simptom koji se može javiti je bol u gornjem delu trbuha (epigastriujm) i ispod desnog rebarnog luka. Bol je po svom karakteru obično tup, nekada žareći, a bolesnici ga često opisuju kao osećaj nelagodnosti u želucu.

Ukoliko ih sagledamo po učesalosti, simptomi gastritisa su sledeći:

  • tup bol u gornjim partijama trbuha
  • osećaj nadutosti nakon oborka i brzo zasićenje hranom
  • mučnina
  • povraćanje

Određeni broj pacijenata može se žaliti na osećaj usporenog varenja hrane.
Važno je napomenuti da simptomi gastritisa nekada mogu nastati i kod drugih oboljenja digestivnog trakta, tako da je kod češća učestalost gore navedenih simptoma apsolutna indikacija za lekarsku konsultaciju.

Bol u epigastrijumu i ispod desnog rebarnog luka

Šta osim H. Pylori može da uzrokuje gastritis?

Pored H. pylori, gastritis u 15 % slučajeva može biti izazvan i upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su Diklofenac, Iboprufen i drugi, konzumiranjem alkohola, a ređe nastaje kao rezultat autoimunog procesa. Aspirin takođe može dovesti do pojave značajnog zapaljenja sluzokože želuca.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) spadaju u najčešće upotrebljavane lekove na svetu i predstavljaju, posle infekcije H. pylori, najčešći uzrok gastritisa i nastanka ulkusa želuca. U Evropi svakodnevno oko 30 miliona ljudi koristi NSAIL kao i oko 20% stanovnika SAD starijih od 70 godina. Zbog široke upotrebe i velikog broja komplikacija neželjeni efekti ovih lekova su postali znatan medicinski problem. Pacijenti koji dugo i redovno koriste NSAIL imaju česta površna sitna krvarenja u želucu, u oko 50 % se pojave sitne erozije (oštećenja sluzokože želuca), dok će se ulkus želuca zbog teškog oblika gastritisa razviti u oko 15 % slučajeva. Najveći deo ovih lezija (oko 80%) protiče asimptomatski. Godišnji rizik ozbiljnih komplikacija u vidu krvarenja kod bolesnika sa hroničnom terapijom NSAIL iznosi oko 3 %. Rizik od nastanka ulkusa kod je viši kod starijih osoba i osoba koje boluju od reumatoidnog artitisa.
Ipak, većina bolesnika sa gastritisom nakon adekvatne terapije obično se brzo oporavlja. Redovno praćenje se preporučuje kod ovih bolesnika, kao i specifičan dijetalni režim.

Pored nabrojanih, ostali faktori rizika za nastanka gastritisa su:

  • starosna dob (hronični gastritis je češći kod starijih osoba)
  • stres
  • hronična korikosteroidna terapija.

Koliko je česta infekcija H. Pylori?

Prevalenca infekcije sa H. pylori se povećava sa starosnim dobom, a socijalno-ekonomski faktori odredjuju starosnu dob kada se stiče infekcija. Danas je prevalenca infekcije H. pylori u Severnoj Americi i Evropi oko 60 %.

Klasifikacija gastritisa

Otkrivanjem bakterije Helicobacter pylori stvoren je novi sistem klasifikacije gastritisa formiran na osnovu topografskih i morfoloških promena na želucu, ali sa posebnim osvrtom na etiologiju.

 

Klasifikacija gastritisa (Sydney klasifikacija)
Tip gastritisa Akutni
Hronični
Specifični (hipertrofični, eozinofilni)
Lokalizacija Antrum
Korpus
Pangastritis (ceo želudac)
Etiologija Bakterijska (Helicobacter pylori)
Nebakterijska (NSAIL, alkoholni)
Nepoznata
Morfologija zapaljenje, atrofija, intestinalna metaplazija, Helicobacter pylori (kolonizacija, gustina)