Dijagnostika

top-endoscopy-713x300

Svo naše znanje ima svoje poreklo u našoj percepciji.“
Leonardo da Vinči (1452 – 1519)

Simptomi kao početni oblik dijagnostike oboljenja gornjeg digestivnog sistema imaju veoma nisku senzitivnost i specifičnost, tako da se tačna dijagnoza mora bazirati na pažljivim anatomskim i fiziološkim dijagnostičkim studijama. Korišćenje samo simptomatologije u dijagnozi, čak i ako su simptomi tipični i izraziti, često može navesti na pogrešnu dijagnozu. Simptomi kao što su gorušica, otežano gutanje, bol iza grudne kosti kao i bol u predelu želuca, često su nespecifični i javljaju se u mnogim oboljenjima ne samo jednjaka i želuca već i kod oboljenja srca, pluća ili nekih frugih organa. Često kod bolesnika sa izrazitim simptomima nema evidentnih anatomskih ili histoloških poremećaja, a sa druge strane simptomi mogu biti veoma nespecifični, a u osnovi može postojati teško i uznapredovalo oboljenje. Sprovođenje objektivne i savremene dijagnostike, koja je u stanju da objasni anatomske i fiziološke uzroke oboljenja, predstavlja osnovu prevencije težih oblika bolesti, ali i imperativ pre započinjanja lečenja. Adekvatna i savremena dijagnostika je neophodno iz sledećih razloga:

  • razumevanja patofiziologije oboljenja
  • potvrde dijagnoze
  • adekvatnog izbora načina lečenja i same hirurške procedure
  • izbegavanja eventualnih intra i postoperativnih komplikacija
  • objektivne procene lečenja

Sve dijagnostičke procedure se mogu klasifikovati kao strukturalne i funkcionalne. Dok eho-sonografija, barijumska radiografija, endoskopija, kompjuterizovana tomografija ili nuklearna magnetna rezonanca daju informacije o strukturalnim karakteristikama, samo je specijalizovana funkcionalna dijagnostika u stanju da definiše uzrok gubitka fiziološke funkcije jednjaka i/ili želuca, i prikaže tačnu sliku oboljenja. Sve ove dijagnostičke procedure su međusobno komplementarne i njihovo izvođenje je neophodno u cilju postavljanja tačne i precizne dijagnoze. Sa druge strane, adekvatna dijagnostika nakon preduzetog medikamentoznog, odnosno operativnog lečenja daje jasan i precizan uvid u uspeh samog lečenja.