Gorušica


Gorušica, žgaravica, gastro-ezofagealni refluks (latinski: pyrosis) predstavlja simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja (paljenja) iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla.

Zašto nastaje gorušica?

Gorušica nastaje kao posledica nadržaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz želuca do grla, prevashodno zbog slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji štiti završni deo jednjaka od dejstva sadržaja iz želuca.

Posmatrajući samo gorušicu kao vodeći simptom GERB-a, u zemljama Evrope i Severne Amerike utvrđeno je da blizu 44 % osoba oseća gorušicu barem jednom mesečno, a da se GERB se kao kliničko stanje javlja u oko 20-40 % populacije tokom perioda od 6 do 12 meseci. Sa druge strane u ovoj populaciji gorušicu oseća najmanje 12 % osoba jednom nedeljno, dok je 5 % oseća svaki dan. Broj novodijagnostikovanih bolesnika sa mesečnih simptoma gorušice u Evropi varira od svega 5 % u Švajcarskoj do 30 % u Finskoj. Na svetskom nivou, gorušicu jednom mesečno oseti čak 36% svetske populacije, dok je 7% ima svakodnevno. Danasa se smatra da oko 20 % odraslog stanovništva svakodnevno pati od gorušice.

Određeni stepen refluksa postoji i kod zdravih ljudi, a smatra se zdravstvenim problemom tek onda kada utiče na svakodnevni kvalitet života.

Skoro da nema osobe koja povremeno, obično posle obilnog obroka, zloupotrebe alkohola, duvana, začina, kafe ili unosa previše masti, doživi refluks (vraćanje) želudačne kiseline u jednjak, što može da izazove osećaj pečenja iza grudne kosti i ukus kiseline, koja iz želuca može da se prošri sve do grla i usta.

Sporadični i povremeni refluks sadržaja želuca smatra se normalnom pojavom, ali ako on postane hroničan i intenzivan, gorušica prerasta u GERB kada je neophodno sprovesti veoma detaljnu dijagnostiku i adekvatno lečenje.

Gorušica najčešće nastaje posle obroka (u periodu od 30 minuta do sat vremena), napinjana trbušnih mišića ili noću u ležećem položaju. Gorušica može biti isprovocirana i saginjanjem (naročito tokom vezivanja pertli ili u toku izvodjenja vežbi), ali postoji i podgrupa pacijenata koji imaju izraženu gorušicu u stojećem položaju.

Osećaj gorušice mogu izazvati i mnogobrojni poremećaji koji dovode do povećanog lučenja hlorovodonične kiseline i slabljenja funkcije donjeg sfinktera jednjaka kao što su:

Razlozi za nastanak gorušice
emocionalna napetost (u sklopu psihosomatskih poremećaja)
zloupotreba duvana (pušenje)
brzo gutanje hrane i vazduha u toku obroka
nedovoljno žvakanje hrane
ležanje na trbuh posle jela
pojačan pritisak u želuca, npr. kod prepunjenog želuca, nošenja tesne odeće
trudnoća zbog pritiska uvećane materice na želudac
gojaznost
zloupotreba alkohola, ljute, kisele i gorke hrane
nakon upotrebe nekih lekova
želudačna kila (hiatus hernija)

Pojava gorušice se u njenoj inicijalnoj fazi može sprečiti sledećim preventim merama:

Prevencija gorušice
Dobrim, sporim žvakanjem i gutanjem hrane u manjim bolusima
Češćim unosom hrane u manjim količinama
Redukcijom telesne težine
Nošenjem komotne odeće u struku
Izbegavanjem stresnih situacija
Izbegavanjem unosa: slatkog mleka, mentol bombone i žvakaćih guma, belog luka, ljute paprike, paradajza, gaziranih slatkih napitaka i kafe, slatkiša, limuna i pomorandže, masne hrane, industrijskih voćnih sokova, čokolade itd.