Komplikacije GERB-a

Sve komplikacije gastroezofagealne refluksne bolesti mogu se podeliti u tri velike kategorije:

  1. Zapaljenske: ezofagitis i ulkus jednjaka.
  2. Posledice ezofagitisa: peptične stenoze i Barrett-ova metaplazija.
  3. Ekstraezofagealne manifestacije

Najveći broj pacijenata sa gastroezofagelanom refluksnom bolešću neće razviti ozbiljne komplikacije, naročito kada je refluks adekvatno lečen. Međutm, broj ozbiljnih komplikacija može rasti kod pacijenata sa dugogodišnjim izrazitim GERB-om.

GERB
Prevalenca (%) 7.8 % 15 % 18 % 12.6 %
% populacije > 60 g. 21 % 21 % 20 % 16 %
Incidenca ezofagitisa 20 % 20 % 20 % 20 %
Incidenca peptičnih stenoza 10 % 8 % 10 % 8%
Incidenca Barrett-a 12 % 12 % 10 % 12 %
Incidenca AdenoCa kod Barrett-a 8 % 8 % 8 % 8 %

Refluksni ezofagitis

Najčešća komplikacija GERB-a je postojanje refluksnog (peptičnog) ezofagitisa, odnosno zapaljenja sluzokože jednjaka uzrokovano dejstvom hlorovodonične kiseline i duodenalnog sadržaja na sluzokožu završnog dela jednjaka. Bolesnici sa ovim komplikacijama po pravilu imaju značajnije hernije hijatusa jednjaka, a stepen oštećenja se deli na 4 osnovne grupe u zavisnosti od težine oštećenja sluzokože. Takodje, kao poseban oblik komplikacije GERB-a redje se mogu javiti i ulkusi (čirevi na jednjaku). U nekim slučajevima se kod ulkusa na jednjaku može javiti i izrazitije krvarenje. Bolesnici ne moraju biti svesni krvarenja, ali se ono može detektovati u uzorku stolice testom na okultno krvarenje.

Hernija hijatusa jednjaka, refluks i erozivni ezofagitis

Ulkusi jednjaka

Kao poseban oblik komplikacije GERB-a redje se mogu javiti i ulkusi (čirevi na jednjaku). U nekim slučajevima se kod ulkusa na jednjaku može javiti i izrazitije krvarenje. Bolesnici ne moraju biti svesni krvarenja, ali se ono može detektovati u uzorku stolice testom na okultno krvarenje.

Peptična stenoza

Peptično suženje (stenoza) jednjaka nastaje kao posledica zaceljenja ezofagitisa. Ošetećenje kiselinom može izazvati ožiljne promene i suženje jednjaka što može dovesti do zaglavljivanja hrane i lekova u jednjaku. Suženje je uzrokovano ožiljnim tkivom koje nastaje kao rezultat hroničnog zapaljenja završnog dela jednjaka, odnosno kada u više navrata nastaje oštećenje i zarastanje same sluzokože jednjaka. Suženja su uglavnom kratka u dužini i lokalizovana na ili u nastavku ezofagogastričnog prelaza. Endoskopijom se takodje mogu videti okolna polja refluksnog ezofagitisa. Glavni simptom kod ovih oboljenja je disfagija za čvrstu hranu i povremena opstrukcija jednjaka.

Barrett-ov jednjak

Od svih komplikacija GERB-a najznačajnija je pojava Barrett-ovog jednjaka, koji nastaje kada se zbog dugogodišnjeg hroničnog refluksa kiseline u jednjak, normalne ćelije koje oblažu distalni jednjak (pločastoslojevita sluzokoža) zamene drugim tipom ćelija (cilindrična – intestinalna sluzokoža). Ovaj proces obično nastaje ponavljanim oštećenjem mukoze jednjaka, i najčešće je uzrokovan dugotrajnom gastroezofagealnom refluksnom bolešću. Intestinalne ćelije imaju mali rizik od transformisanja u maligne ćelije. Zbog toga, osobama sa Barrett-ovom jednjakom se preporučuju periodične kontrolne endoskopije u cilju praćenja ranih upozoravajućih znakova karcinoma. Postoje dva glavna tipa karcinoma jednjaka, adenokarcinom i skvamocelularni karcinom. Najveći faktor rizika za adenokarcinom je Barrett-ov jednjak. Nažalost, adenokarcinom jednjaka je poslednje dve decenije u svetu ima najveći porast incidence medju svim solidnim tumorima.

BARRETT-OV JEDNJAK

Ekstraezofagealne komplikacije

Ekstraezofagealni ili atipični simptomi nastaju kao posledica refluksa želudačnog sadržaja van jednjaka, pre svega u disajne puteve. Refluks praćen regurgitacijom i/ili aspiracijom želudačnog sadržaja je često povezan sa ekstraezofagealnim komplikacijama kao što su astma, laringitis, hronični kašalj, erozije zuba, hronični sinusitis, ponovljena zapaljenja pluća, hronična promuklost, faringitis i karcinom larinksa. Epidemiološki podaci pokazuju da izmedju 40 i 90 % osoba koje boluju od astme imaju GERB, dok čak 40 % asmatičara imaju endoskopski nalaz refluksnog ezofagitisa.

Otorinolaringološke komplikacije GERD mogu nastati usled refluksa želudačnog sadržaja sa posledičnim oštećenjem sluzokože ždrela i larinksa. Pojam laringofaringealni refluks se koristi kako bi se objasnio ovaj proces. Kod nekih osoba postoji refluks kiseline i u grlo, što uzrokuje zapaljenje glasnih žica, upalu grla ili promuklost. Kiselina može biti udahnuta u pluća i uzrokovati specifičnu vrstu zapaljenja (aspiraciona pneumonija). Hronični kiselinski refluks u pluća može potenijalno uzrokovati trajno oštećenje, zvano plućna fibroza ili bronhiektazije.

Laringofaringealni refluks (LPR)

Laringofaringealni (LPR) ili ekstraezofagealni refluks (EER) je oboljenje koje nastaje kao ekstrezofagealna komplikacija GERB-a, kada se želudačni sadržaj preko jednjaka vraća u larinks, ždrelo ili usnu duplju. Ovakav vid refluksa predstavlja razlog za nastanak različitog spektra simtpoma kao što su promuklost, hroničan kašalj, osećaj gorčine u ustima, učestalo iskašljavanje, ali i osećaj postojanja stranog tela („knedle”) u grlu, dok se značajno ređe mogu javiti otežano i bolno gutanje.

Danas se smatra da čak 50% osoba sa GERB-om ima laringitis i povremenu promuklost, dok je jasno dokazana i uzročno-posledična veza GERB-a i upornog kašlja, astme, pa čak i ponavljanih zapaljenskim bolestima gornjih disajnih puteva (aspiraciona pneumonija). Učestalost GERB-a odnosno LPR kod asmatičara iznosi oko 70%, dok čak 40 % njih imaju endoskopski nalaz refluksnog ezofagitisa. Sa druge strane smatra se da čak 30% osoba sa hroničnim kašljem u svojoj osnovi ima GERB. Gotovo je izvesno da je jedan deo tih bolesti, kao što su hronični faringitis, hronični laringitis, hronični rinosinuzitis, kao i hronično sekretorno zapaljenje srednjeg uva, udruženi sa LPR. Takođe je pokazano da je veliki procenat pacijenata sa karcinomima grkljana i donjeg dela ždrela, duži niz godina pre nastanka ovih malignih tumora bolovao od laringo-faringealnog refluksa.

U poređenju sa jednjakom, sluzokože ždrela i grkljana je mnogo osetljivija na dejstvo kiselog želudačnog sadržaja. Jednjak ima zaštitne mehanizme koji sprečavaju oštećenje sluzokože, kao što je lučenje bikarbonatnih jona koji neutrališu kiselinu, specifična građa sluzokože jednjaka, kao i stalne kontrakcije mišića jednjaka (peristaltika), kojim se kiseli sadržaj izbacuje. Sve ove zaštitne mehanizme nemaju sluzokoža grkljana i ždrela, koje su samim tim podložnija oštećenjima pod uticajem kiselog sadržaja.

Osnovne dijagnostičke procedure kod LPR su laringoskopija, endoskopija i dualna 24 časovna pH metrija sa impedancom.