Motorni poremećaji jednjaka

Kada je tečnost progutana, deo ide u pluća i odatle se filtrira u perikardnu kesu, gde podmazuje grozničavo srce. Ostatak tečnosti se izdiše kao para.

– Hipokrat (Ἱπποκράτης c. 460 – c. 370 g.p.n.e.)

Naši stavovi o funkciji jednjaka su se donekle promenili od Hipokratovog opisa šta se dešava kada se proguta tečnost. Uzimanje hrane zahteva sprovodjenje od usta ka želucu i prevashodno zavisi od urednog funkcionisanja peristaltičkih pokreta u jednjaku.

Motorni poremećaji jednjaka predstavljaju široku grupu oboljenja koja se manifestuju poremećenim kontrakcijama tela jednjaka i funkcionisanjem oba, gornjeg i donjeg, ezofagealna sfinktera. Oni podrazumevaju svako stanje za čije se simptome, naročito disfagiju i bol u grudima, smatra da su porekla neadekatnog fukcionisanja jednjaka.

Simptomi kod ovih oboljenja su veoma različiti, i mogu se manifestovati osećajem zastajanja hrane, bolovima u grudima i iza grudne kosti kao i vraćanjem sadržaja iz želuca u jednjak (regurgitacija). Veoma često ovi simptomi se pogrešno pripisuju oboljenjima srca ili pluća.

Dijagnostika motornih poremećaja jednjaka

Ovi poremećaji se ne mogu sa sigurnošću dijagnostikovati samo pomoću simptoma, radiografije i endoskopije već su neophodne veoma precizne, pre svega funkcionalne dijagnostičke metode kako bi se postavila tačna dijagnoza.

Manometrijom se odredjuje tačna vrednost pritisaka u nivou ezofagealnih sfinktera kao i njihova relaksaciju, prisustvo peristaltike u telu jednjaka, kao i karakteristike peristaltičkih talasa uključujući njihovu amplitudu, trajanje, prirodu ponavljanja kao i prisustvo nepropulzivnih odnosno delimično propulzivnih peristaltičkih talasa.

Iako je u poslednjih nekoliko godina predloženo više klasifikacija poremećaja motiliteta jednjaka, nijedna od njih nije univerzalno prihvaćena. Ezofagealni motorni poremećaji se generalno mogu podeliti na primarne i sekundarne. Primarni poremećaji motiliteta jednjaka se najbolje klasifikuju u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES). Sekundarni su posledica sistemskih bolesti kao što su: dijabetes, poremećaji vezivnog tkiva, dermatomiozitis, sklerodermija, amiloidoza, alkoholizam, Šagasova bolest i razne vrste neoplazmi (najčešće adenokarcinomi kardije).

Klasifikacija primarnih poremećaja motliteta jednjaka

Ovi poremećaji motiliteta jednjaka se najbolje klasifikuju u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES). Na osnovu takve klasifikacije svi primarni motorni poremećaji jednjaka se mogu podeliti u pet grupa: ahalazija, difuzni spazam jednjaka, hiperkontraktilni jednjak, hipokontraktilni jednjak  i nespecifični motorni poremećaji jednjaka.

KLASIFIKACIJA PRIMARNIH POREMEĆAJA MOTILITETA JEDNJAKA

Poremećaji motiliteta

Manometrijski nalaz

Ahalazija

Odsustvo peristaltike

Neadekvatna relaksacija DES-a

Povećan pritisak DES- a (>45 mmHg)

Difuzni spazam

jednjaka

Simultane kontrakcije >20%

Intermitentna peristaltika

Ponovljene ili dvostruke kontrakcije

Kontrakcije nepovezane sa gutanjem

Amplitude kontrakcija >30 mmHg

Hiperkontraktilni

jednjak

Jednjak u vidu krckalice za orah

Kontrakcija >180 mmHg

Normalna peristaltika

Produženo trajanje amplitude (>6 s)

Hipertenzivni donji ezofagealni sfinkter

Bazalni pritisak DES-a >45mmHg

Inkompletna relaksacija DES-a

Hipokontraktilni

jednjak

Inefektivni motilitet jednjaka

>30% kontrakcija <30 mmHg

Nepropulzivne kontrakcije

Hipotenzivni DES

Bazalni pritisak  <10mmHg

Nespecifični

poremećaji

Inkompletna relaksacija DES-a

Nepropulzivne kontrakcije >20%

Retrogradne kontrakcije

Nisko-ampltitudne kontrakcije <35 mmHg

Link: Manometrija jednjaka

Pored ove navedene, i danas još uvek najzastupljenije klasifikacije poremećaja motiliteta jednjaka, poslednjih nekoliko godina koristi se i Čikaška klasifikacija. Ova klasifikacija je bazirana na manometriji visoke rezolucije, i naročito je važna zbog toga što su, prema njoj, poremećaji motiliteta još detaljnije i specifičnije klasifikovani.

Link: Manometrija jednjaka visoke rezolucije

To se posebno odnosi na podgrupu do sada nedefinisanih poremećaja, odnosno na one poremećaje koji konvencionalnom stacionarnom manometrijom jednjaka nisu mogli biti precizno klasifikovani. Poseban klinički značaj Čikaške klasifikacije ogleda se u podeli ahalazije na tri podtipa, jer je dosadašnja praksa pokazala da ovakva podela ahalazije ima visoku prediktivnu vrednost procene uspešnosti lečenja.