Motorni poremećaji jednjaka

Kada je tečnost progutana, deo ide u pluća i odatle se filtrira u perikardnu kesu, gde podmazuje grozničavo srce. Ostatak tečnosti se izdiše kao para.

Hipokrat (460 – c. 370 p.H.)

Poremećaji motiliteta jednjaka se definišu kao grupa oboljenja koju karakteriše neadekvatna peristaltička aktivnost tela jednjaka i/ili oba ezofagealna sfinktera. Oni podrazumevaju svako stanje čiji se simptomi ne mogu objasniti strukturalnim promenama, odnosno mehaničkom obstrukcijom jednjaka ili ezofagogastričnog prelaza (EGP).

Klinička slika

Simptomi ovih oboljenja su veoma različiti, i mogu se manifestovati osećajem zastajanja hrane (disfagija), bolovima u grudima i iza grudne kosti, kao i vraćanjem sadržaja (regurgitacija). U kliničkoj praksi veoma često se ovi simptomi pogrešno pripisuju oboljenjima srca ili pluća, zbog čega bolesnici bivaju podvrgnuti brojnim dijagnostičkim procedurama pre nego što se postavi prava dijagnoza.

Dijagnostika

Poremećaji motiliteta jednjaka se ne mogu sa sigurnošću dijagnostikovati samo na osnovu simptomatologije ili konvencionalne dijagnostike (radiografija, endoskopija, CT ili NMR), već je kod njih neophodno načiniti manometriju jednjaka. Manometrijom jednjaka se određuje vrednost pritisaka u nivou ezofagealnih sfinktera i njihove relaksacije tokom akta gutanja, kao i karakteristike peristaltičkih talasa tela jednjaka (amplitude, trajanje, vrsta kontrakacije).

Među primarnim poremećajima motliteta jednjaka sa hirurškog aspekta najznačjanije bolesti su ahalazija i difuzni spazam jednjaka.

Klasifikacija

Motorni poremećaji jednjaka se generalno mogu podeliti na primarne i sekundarne. 

Primarni poremećaji motiliteta se klasifikuju u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES).

Sekundarni poremećaji moiliteta su posledica sistemskih oboljenja kao što su: dijabetes, poremećaji vezivnog tkiva, dermatomiozitis, sklerodermija, amiloidoza, alkoholizam, Šagasova bolest i razne vrste neoplazmi (najčešće adenokarcinomi kardije).

Poslednjih nekoliko godina u klasifikaciji primarnih poremećaja motiliteta jednjaka se koristi Čikaška klasifikacija bazirana na nalazima manometrije visoke rezolucije.

PrimarniPrimarni 2SekundarniSekundarni 2
PrimarniSekundarni
AhalazijaTip I, II, IIINeurogeniMoždani udar
Multipla skleroza
Glavni poremećaji peristaltikeDifuzni (distalni) spazam
Hiperkontraktilni jednjak
Odsustvo kontraktilnosti
MiogeniMiastenija gravis
Mišićna distrofija
Manji poremećaji peristaltikeInefektivni motilitet
Podeljena peristaltika
Autoimuni / idiopatskiSistemska skleroza
Eozinofilni ezofagitis
Obstrukcija EGPInfektivniŠagasova bolest

Poseban klinički značaj Čikaške klasifikacije ogleda se u podeli ahalazije na tri podtipa, jer je dosadašnja praksa pokazala da ovakva podela ahalazije ima visoku prediktivnu vrednost procene uspešnosti lečenja.

Poremećaje motiliteta jednjaka je takođe moguće klasifikovati u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES). Na osnovu takve klasifikacije svi primarni motorni poremećaji jednjaka se mogu podeliti u pet grupa: ahalazija, difuzni spazam jednjaka, hiperkontraktilni jednjak, hipokontraktilni jednjak  i nespecifični motorni poremećaji jednjaka.

POREMEĆAJI MOTILITETAMANOMETRIJSKI NALAZ
AhalazijaOdsustvo peristaltike
Neadekvatna relaksacija DES-a
Povećan pritisak DES- a (>45 mmHg)
Difuzni spazamSimultane kontrakcije >20%
Intermitentna peristaltika
Ponovljene ili dvostruke kontrakcije
Kontrakcije nepovezane sa gutanjem
Amplitude kontrakcija >30 mmHg
Hiperkontraktilni jednjakJednjak u vidu krckalice za orah
Kontrakcija >180 mmHg
Normalna peristaltika
Produženo trajanje amplitude (>6s)
Hipertenzivni donji ezofagealni sfinkter
Bazalni pritisak DES-a >45mmHg
Inkompletna relaksacija DES-a
Hipokontraktilni jednjakInefektivni motilitet jednjaka
30% kontrakcija <30 mmHg
Nepropulzivne kontrakcije
Hipotenzivni DES
Bazalni pritisak  <10mmHg
Nespecifični poremećajiInkompletna relaksacija DES-a
Nepropulzivne kontrakcije >20%
Retrogradne kontrakcije
Nisko-ampltitudne kontrakcij <35 mmHg