Dijagnostika GERB-a

Nije neophodno niti praktično započeti detaljnu dijagnostiku kod svih bolesnika sa osećajem gorušice. Kiselinski refluks se obično dijagnostikuje na osnovu simptoma i odgovora na primenjenu terapiju. Tretman u vidu promene životnih navika uz primenu lekova, u nekim slučajevima, se često preporučuje, bez dodatnog ispitivanja. Samo na osnovu klasične simtpomatologije veoma često nije moguće sa sigurnošću napraviti razliku medju ovim bolestima, tako da je neophodno pristupiti detaljnoj dijagnostici. Važno je napomenuti i da težina i trajanje samih simptoma GERB-a u najvećem broju slučajeva nisu u direktnoj korelaciji sa težinom i stepenom ezofagitisa. Za bolesnike kod kojih je indikovano sprovesti detaljnu dijagnostičku evaluaciju neophodno je načiniti endoskopiju, manometriju jednjaka kao i 24 časovnu impedancu/pH metriju. Sve ove dijagnostičke procedure pružaju veoma različite ali medjusobno značajno povezane informacije.

Kod dijagnostikovanja GERD-a neophodno je ovo oboljenje razlikovati od infektivnog, lekovima uzrokovanog i eozinofilnog ezofagitisa, zatim od peptične ulkusne bolesti, neulkusne dispepsije, bolesti bilijarnog stabla (zato je važno u sklopu dijagnostike uvek načiniti i EHO-sonografiju abdomena) kao i motornih poremećaja jednjaka. Samo na osnovu klasične simtpomatologije veoma često nije moguće sa sigurnošću napraviti razliku medju ovim bolestima, tako da je neophodno pristupiti detaljnoj dijagnostici. Važno je napomenuti i da težina i trajanje samih simptoma GERB-a u najvećem broju slučajeva nisu u direktnoj korelaciji sa težinom i stepenom ezofagitisa. Za bolesnike kod kojih je indikovano sprovesti detaljnu dijagnostičku evaluaciju neophodno je načiniti endoskopiju, manometriju jednjaka kao i 24 časovnu impedancu/pH metriju. Sve ove dijagnostičke procedure pružaju veoma različite ali medjusobno značajno povezane informacije.

Endoskopija gornjeg digestivnog sistema

Indikacije za endoskopski pregled bolesnika sa GERB-om su veoma česte i dugotrajne gorušice praćene regurgitacijom, otežanim gutanjem, kašljem ili plućnim problemima. Posebnu grupu bolesnika predstavljaju oni kod kojih je započeta empirijska terapija ali sa nezadovoljavajućim rezultatima. Ezofagogastroduodenoskopija, sa biopsijom ako je neophodno, treba da predstavlja početnu dijagnostičku proceduru kada se sumnja na GERB, jer je ona u stanju da odredi dalji tok dijagnostike i lečenja. Ipak, ne postojanje tipičnih endoskopskih nalaza za GERB ne isključuje i samo postojanje GERB-a. Ponekad bolesnici sa negativnim endoskopskim nalazom tokom praćenja mogu razviti oštećenje sluzokože. Sa druge strane važno je shvatiti i da tipični simptomi GERB nekada mogu biti uzrokovani i preosetljivošću (hipersenzitivnošću) samog jednjaka. U odredjivanju stepena zapaljenja sluzokože jednjaka refluksnim želudačnim sadržajem danas je u najčešćoj upotrebi Los Andjelos-ka klasifikacija. Ova klasifikacija stepenuje težinu zapaljenja jednjaka (ezofagitis) na osnovu proširenosti oštećenja sluzokože. Za detalje pogledati poglavlje

Endoskopija GERB-a i hernija hijatusa jednjaka

Radiografija gornjeg digestivnog sistema

Radografija sa dvojnim kontrastom ima ograničenu vrednost u dijagnostici GERB-a jer ima vrlo ograničenu senzitivnost kod bolesnika sa blažim oblicima. Najveća korist od radiografske dijagnostike je u otkrivanju peptičnih suženja i većih hernija hijatusa jednjaka. Kada se uporede razultati barijumske radiografije i endoskopije, diagnostička preciznost radiografije iznosi 25 % za blagi oblik ezofagitisa, 82 % za srednji i 99 % za teži oblik ezofagitisa.

Rendgengrafija GERB-a i hernija hijatusa jednjaka

Manometrija jednjaka

Značaj ezofagealne manometrije u dijagnozi GERB-a je u proceni peristaltičke funkcije tela jednjaka i vrednosti pritiska DES-a, prevashodno u cilju procene i odluke o daljem vidu lečenja. U slučaju da su vrednosti bazalnog tonusa DES-a izrazito niske kao i kad postoji značajno oslabljena peristaltika tela jednjaka kao posledice hroničnog refluksa, potrebno je razmišljati o antirefluksnom hirurškom lečenju. Značaj manometrije se ogleda i u tačnom odredjivanju mesta DES-a kako bi se na najobjektivniji način plasirala sonda za 24 časovnu impedancu/pH metriju.

Manometrija GERB-a

24 časovna pH metrija i impedanca jednjaka

Sprovodjenje 24 časovne impedance/pH metrije je korisno u cilju potvrdjivanja GERB-a kod bolesnika sa konstantnim simptomima (bilo tipičnim ili atipičnim) kod kojih ne postoji oštećenje sluzokože vidjeno endoskopom ili prisustvo velikih hernija hijatusa jednjaka, naročito u slučajevima kada je efekat medikamentozne terapije neodgovarajući. Ova vrsta dijagnostike se takodje može koristiti i kako bi se pratio efekat primenjene terapije kod bolesnika sa stalnim simptomima.

24 časovna pH metrija i impendanca jednjaka

Specifično ispitivanje je potrebno kada je dijagnoza nejasna ili kada postoje mnogo ozbiljniji znaci ili prethodno navedeni simptomi. Važno je isključiti potencijalne životno ugrožavajuće probleme koji mogu izazvati simptome slične onima kod GERB-a. Ovo se posebno odnosi na bolove u grudima, jer oni mogu biti i simptom bolesti srca odnosno pluća. Kada simptomi nisu životno ugrožavajući i dijagnoza GERB-a nije sasvim jasna, preporučuje se nekoliko dijagnostičkih testova.

Šta može da liči na GERB?

Kod dijagnostikovanja GERB-a neophodno je ovo oboljenje razlikovati od  sledećih:

  • infektivnog ezofagitisa
  • lekovima uzrokovanog ezofagitisa
  • eozinofilnog ezofagitisa
  • peptične ulkusne bolesti
  • neulkusne dispepsije
  • bolesti bilijarnog stabla (zato je važno u sklopu dijagnostike uvek načiniti i EHO-sonografiju abdomena)
  • motornih poremećaja jednjaka