Klizajuće hernije hijatusa jednjaka

Klizajuće, aksijalne ili “sliding” hernije otvora jednjaka se karakterišu proksimalnom hernijacijom gastroezofagealnog prelaza kroz hijatus jednjaka dijafragme u zadnji medijastinum (sredogrudje). S obzirom da je prtisak u trbuhu veći od pritiska u grudnom košu, olakšana je hernijacija želuca u grudni koš. Bilo koje dodatno povećanje pritiska u trbuhu (kašalj, naprezanje, trudnoća) još više potencira ovakvu hernijaciju. Usled stalne razlike u pritiscima, spoj izmedju jednjaka, želuca i dijafragme vremenom slabi i samim tim dozvoljava gornjem delu želuca da prođe kroz otvor na dijafragmi. Kada se javi hernijacija, spoj izmedju jednjaka i želuca pomera se naviše kroz hijatus. Ako postoji i udruženo oštećenje donjeg ezofagealnog sfinktera (DES-a), razviće se GERB.

Šta je gastroezofagijalna refluksna bolest (GERB)?

Endoskopske studije ukazuju da oko 80 % pacijenata sa GERB-om ima aksijalnu herniju hijatusa jednjaka što predstavlja značajnu razliku u odnosu na zdravu populaciju (oko 40%). Procenjuje se da je prevalnca hernija hijatusa aksijalnog tipa u Evropi iznosi u proseku oko 45 %.

Aksijalna hernija hijatusa jednjaka
Aksijalna hernija hijatusa jednjaka

Etiologija

Tačan razlog nastanka klizajućeg tipa hernije hijatusa jednjaka za sada nije poznat, ali se smatra da je najverovatnije posledica kombinacije nekoliko faktora koji uključuju pre svega poremećaj vezivnog tkiva sa posledičnom slabošću mišićnog i tetivnog dela dijafragme, kao i povećanog pritiska u trbuhu. Tokom vremena, dolazi do progresivnog pomeranja spoja izmedju jednjaka i želuca (EGP-a) u grudni koš. Na osnovu ukupnog skraćenja jednjaka, klizajuće hernije mogu se podeliti na tri osnovna oblika:

  • Insuficijencija hijatusa
  • Koncentrična hernija hijatusa jednjaka
  • Kratak jednjak.

Granicu između prve i druge grupe predstavlja pomeranje više od dva centimetra želuca u grudni koš. Za razliku od insuficijenije hijatusa gde se radiografski ne verifikuje postojanje hernije hijatusa jednjaka, ali se dokazuje endoskopijom, radiografska verifikacija je evidentna  kod koncentričnog tipa. Osnova podele klizajućih hernija hijatusa jednjaka na manje i veće od 2 cm se nalazi u samoj funkcionalosti DES-a. Dokazano je da bolesnici sa GERB-om, ali bez hijatusa hernije ili sa hernijom hijatusa manjom od 2 cm imaju skoro identične vrednosti bazalnog pritiska, ukupne i intraabdominalne dužine DES-a. Sa druge strane kod bolesnika sa GERB-om i hernijom hijatusa jednjaka većom od 2 cm postoji značajno smanjenje sva tri parametra (bazalni pritisak, ukupna i abdominalna dužina DES-a) koji predstavljaju okosnicu antirefluskne barijere i funkcionalnosti samog DES-a.

Klinička slika

Većina bolesnika sa klizajućom hernijom hijatusa jednjaka nema nikakve simptome i ona se uglavnom otkriva slučajno prilikom radiografskog ili endoskopskog pregleda. U dijagnozi ovog oboljenja važno je da se otkrije postojanje same hernije i da se odredi da li je refluks želudačnog sadržaja uzrok ezofagitisa. Učestalost hijatus hernije raste sa životnom dobi tako da osobe u 60-tim godinama imaju prevalencu od oko 60 %. Klinička slika kod bolesnika sa ovakvom hernijacijom nema veći značaj, ali konsekutivna pojava (oko 85 % bolesnika) refluksnog ezofagitisa predstavlja poseban problem.

U pojedinim slučajevima, kod bolesnika sa hernijom hijatusa klizajućeg tipa i hroničnim GERB-om, dolazi i do pojave peptičnih suženja (stenoza). U inicijalnim fazama ove bolesti suženje jednjaka nastaje usled edema i mišićnog spazma i predstavlja reverzibilnu fazu. Učestao refluks dovodi do progresivnog kružnog oštećenja tkiva koja se širi kroz zid jednjaka. Kao krajnji rezultat ovog procesa nastaje ožiljavanje koje dovodi do stvaranja tipičnog ožiljnog tkiva sa posledičnim ireverzibilnim suženjem. Ovako zahvaćen segment distalnog jednjaka, uglavnom je zadebljan i skraćen, prevashodno usled kontrakcije ožiljnog tkiva. Prevalenca peptičnih stenoza kod bolesnika sa GERB-om iznosi u proseku oko 10 %, a sam proces suženja počinje na skvamocilindričnom prelazu i uglavnom je dugačak 1 cm, ali može biti i značajno duži.

Nastavite sa čitanjem