Ishrana kod gastritisa

Helikobakter pilori (lat. Helicobacter pylori) je gram-negativna bakterija koja poseduje brojne karakteristike koje joj omogućavaju da kolonizuje sluznicu i preživi u kiseloj sredini želuca.

H. pylori predstavlja najčešći uzrok nastanka zapaljenja želuca (gastritisa), čira na dvanaestopalačnom crevu, a ponekad i čira ili tumora na želucu. Sama bakterija poseduje enzim ureazu kojim razara ureu iz okoline stvarajući svoju baznu mikrosredinu.

Helicobacter pylori se može naći u kontaminiranoj vodi, mleku, povrću, gotovoj hrani, a veoma retko izvorno u samoj namirnici. Ishrana bogata ugljenim hidratima, visokim unosom kandiranog voća, kolača, sladoleda, pozitivno je povezana sa učestalošću obolevanja. Sa druge strane ishrana sa visokim udelom životinjskih proizvoda (mesa, ribe, morskih plodova) kolerira sa smanjenjem prevalence H. pylori.

Značaj ishrane kod gastritisa

Nutritivna terapija i ako ne dovodi do trajne eradikacije (istrebljenja) H. pylori, u kombinaciji sa medikamentoznom terapijom predstavlja važan faktor u lečenju samog gastritisa i infekcije.

Anti H. pylori svojstva prirodnih proizvoda direktno su povezana sa prisustvom bioaktivnh jedinjenja (polifenola, flavonoida) koja usporavaju enzim ureazu.

Imajući u vidu sve veću rezistentnost antibiotika, kao i sporedne efekate nekih lekova, značaj nutritivne terapije je još veći.

Nutritivna terapija ima za cilj smanjenje nivoa i/ili virulencije H. pylori kroz sledeća svojstva:

• Antiinflamatorna – smanjuje stepen zapaljenja sluznice želuca
• Gastroprotekcija – zaštitno dejstvo na sluznicu želuca
• Imunostimulativno (probiotsko) – povećanje imunog odgovora organizma
• Antiadhezivno – sprečavanje prijanjanja H. pylori na sluznicu želuca

Uticaj bioaktivnih jedinjenja na smanjenje kolonizacije H. pylori

Namirnice koje treba unositi

Sledeće namirnice se preporučuju u reodnoj ishrani tokom perioda lečenja Helicobacter pylori

Namirnice koje ne treba unositi

• So, negativno utiče na integritet i viskoznost sluznice želuca čime podstiče kolonizaciju H. pylori infekcije
• Kofein, gazirana pića, alkohol (sem ograničene količine crvenog vina)
• Rafinisani šećeri, industrijski proizvodi, jaki začini
• Proverite toleranciju na gluten i laktozu.

Dodaci ishrani – suplementi

Vitamin C

Vitamin C može ubrzati sam proces oporavka sluznice želuca i doprineti smanjenju rizika od prekancerizacije. Vitamin C ispoljava direktno baktericidno dejstvo.

Namirnice izvori vitamina C: voće i povrće, citrusi, bobičasto voće, šipak, kivi, zelena i crvena paprika, brokula.

Vitamin D

Vitamin D₃ je važan u očuvanju imuniteta i borbi protiv infekcija. Dokazano je da nizak nivo vitamina D u serumu, može biti povezan sa neuspehom eradikacije H.pylori.

Namirnice izvori vit D: riba-tunjevina, losos, ulje jetre bakalara, punomasni mlečni proizvodi, kozji sir, sojino mleko, gljive-šampinjoni, žumance.

Gvožđe, vit. B₁₂

H. pylori može uzrokovati oslabljenu apsorpciju gvožđa i vitamina B₁₂.
Namirnice izvori gvožđa i vitamina B₁₂: crvena mesa, ostrige, sardele, tunjevina, beli kravlji sir, semenke bundeve.

Probiotici

Upotreba antibiotika kao i sama H. pylori mogu promeniti gastrointestinalnu floru, pa je primena probiotika u toku i posle standardnog anti H. pylori tretmana od velikog značaja.

Pozitivan efekat u smanjenju H. pylori i normalizaciji bakterijske flore pokazala je upotreba probiotskih kultura: Lactobacillus rhamnosus, Bifidobacterium bifidum, kao i kvasna gljivica sa probiotskim dejstvom – Saccharomyces boulardii. Unos probiotskih bakterija možete obezbediti svakodnevnim unosom kvalitetnog suplementa, kao i probiotskim namirnicama.

Probiotske namirnice: AB jogurt, kefir, kombuha, kozja surutka, kiselo mleko, mladi beli sir.

Konzumiranje prebiotičkih namirnica uvedite u ishranu posle antibiotske terapije.

Prebiotske namirnice: cela zrna žitarica, banane, beli luk, med, artičoka, koren cikorije, praziluk.

Ishrana tokom antibiotske terapije

U periodu primene antibiotske terapije (najčešće 14 dana) u lečenju Helicobacter pylori, iz ishrane je poželjno isključiti:

• alkohol (u toku i dva do tri dana posle terapije),
• slatko mleko,
• prebiotske namirnice sa visokim sadržajem vlakana – velika količina sirovog voća i povrća, cela zrna žitarica.

Između uzimanja antibiotika i probiotika potrebno je napraviti razmak, dva do tri sata. (osim kod primene Saccharomyces boulardii, koja je otporna na dejstvo antibiotika).

Primenu probiotika potrebno je nastaviti najmanje 7 dana nakon završetka antibiotske terapije.

Napisao:
VMS Gordana Jakovljević
Viši dijetetičar - nutricionista

Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema