Dijagnostika gastritisa

Dijagnostički postupci koji se koriste za otkrivanje Helicobacter pylori infekcije mogu se podeliti u dve grupe: neinvazivne i invazivne. Neinvazivne, bez endoskopskog pregleda, otkriva se prisustvo H. pylori dokazivanjem specifične aktivnosti te bakterije, pre svega nejgovog enzima ureaze (urea izdisajni test), prisutnosti specifičnih antitela u serumu ili dokazom antigena H. pylori u stolici bolesnika. Invazivnim metodama otkriva se prisustvo bakterije (mikrobiološki pregled, histološki pregled) u uzorcima sluzokože želuca dobijenim tokom endoskopskog pregleda. Smatra se da izdisajni test i endoskopska biopsija imaju najvišu specifičnost i senzitivnost u određivanju H. pylori infekcije (95%), dok je dijagnostička vrednost odredjivanja antitela fekanlnom analizom manja (< 90 %), a iz krvi ograničena, sa čestim lažno pozitivnim i negativnim rezultatima (70%).

Izbor dijagnostičkih postupaka za H. pylori infekciju, zavisi od intenziteta simptoma i od godina bolesnika. Predlaže se različit dijagnostički pristup kod bolesnika mlađih i starijih od 45 godina. U grupi mlađih od 45 godina, bez tzv. alarmantnih simptoma, dijagnostički postupak se može sprovesti jednom od neinvazivnih metoda (ureaza izdisajni test ili antigen Helicobacter pylori u stolici). U slučaju pozitivnog nalaza, preporučuje se sprovodjenje terapij einfekcije. Za kontrolu uspeha terapije preporučuje se primena urea izdisajnog testa. Za sve bolesnike starije od 45 godina, ili one sa prisutnim “alarmantnim simptomima” nezavisno od godina, preporučuje se endoskopski pregled sa biopsijama.

Endoskopija gonjeg digestivnog trakta

Ova procedura predstavlja zlatni standard prilikom dijagnostike gastritisa. Ovim pregledom moguće je direktno vizualizovati sluzokožu želuca i uočiti pojavu već najranijih znakova zapaljenja, kao što su crvenilo i otok (edem) sluzokože. Takođe, prilikom endoskopije moguće je uzeti biopsije sluzokože, te na taj način patohistološkim putem tačno potvrditi i definisati podtip gastritisa, odnosno detektovati eventualno prisustvo intestinalne metapplazije, koja predstavlja prekancerozno stanje ili Helicobacter pylori infekcije, koja je osnovni izazivač gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Helicobacter pylori izdisajni test

Smatra se da je najbolji neinvazivni način za detekciju ove bakterije upravo izdisajni test. Izdisajni test na Helicobacter pylori formiran je na bazi činjenice da ova bakterija stvara enzim ureazu, koja razgrađuje peroralno datu ureu, koja se potom hidrolizom razlaže. Jedan od produkata razdradnje uree je CO2 koji se elimiše preko pluća i prisutan je u izdahnutom vazduhu. Ukoliko se ugljenik (C) u preparatu uree aktivno obeleži, moguće ga je detektovati u izdahutom vazduhu i tačno utvrditi prisustvo Helicobacter pylori infekcije. Tokom testa ispitaniku se daje da popije preparat koji sadrži ureu sa aktivnim ugljenikom (C-14). Ukoliko je H. pylori prisutan, on razgrađuje ureu i u izdahnutom vazduhu će nakon 30 minuta biti prisutan aktivni ugljenik (C-14), tako da se rezultat dobija veoma brzo.

Da bi rezultati pregleda bili pouzdani neophodno je da bolesnik ne jede ništa 6 sati pre pregleda (pojedine vrste hrane mogu sadrže supstance koje remete pregled). Takođe lekovi koji blokiraju lučenje kiseline iz želuca utiču na rezultate pregleda, tako da ih je potrebno obustaviti najmanje 14 dana pre izvodjenja pregleda. Ovi lekovi su inhibitori protonske pumpe (npr. Nexium, Controloc) i blokatori H2 receptora (npr. Ranitidin, Famotidin). Osim ovih lekova, značajan uticaj na rezultate izdisajnog testa imaju i antibiotic, te je u slučaju njihove trenutne upotrebe potrebno odložiti pregled najmanje mesec dana od poslednjeg dana terapije.

Pravilno izveden izdisajni test u proceni Helicobacter pylori infekcije ima visoku pouzdanost, i smatra se gotovo ekvivalentnim patohistološkom nalazu dobijenim endoskopskom biopsijom. Test je lagodan za pacijenta, nema nikakve neželjene efekte, jednostavan je i rezultati se dobijaju brzo.

Antigen H. pylori u stolici

Prisustvo H. pylori može se utvrditi brzim, senzitivnim i neinvazivnim testom za detekciju antigena ove bakterije u uzorku stolice. Pošto na aktivnost H. pylori utiču antibiotska terapija, uzimanje inhibitora protonske pumpe i preparati bizmuta, test treba raditi najmanje 2 nedelje od završetka terapije. Uzorak stolice se do analize može čuvati 2 dana na temperaturi od 2-8^oC. Pozitivan rezultat testa ukazuje na prisustvo H. pylori antigena u stolici i moguću gastrointestinalnu infekciju. Negativan rezultat znači da antigen nije detektovan, ali ne isključuje mogućnost infekcije ovom bakterijom.

Serologija H. pylori

Iako vrlo jednostavno, određivanje antitela na Helicobacter pylori-a u krvi se danas sve manje koristi. Razlog leži u velikom broju netačnih nalaza, posebno kad se tim testom želi kontrolisati uspeh sprovedene terapije. Naime, i pri uspešno izlečenoj infekciji, test može ostati mesecima, a ponekad i godinama, pozitivan. Zato je danas prihvaćen stav da se pregled krvi – serološka dijagnostika koristi samo onda ako ne postoji mogućnost bolje dijagnostike, npr. urea-izdisajnog testa, a i tada samo ako bolesnik nikada prije nije liječio Helicobacter pylori-infekciju.

Napisao:
Dr Nenad Ivanović
Doktor medicine

Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema