Žučna kesa je kruškoliki organ koji predstavlja rezervoar žuči i nalazi se priljubljena uz donju ivicu jetre. Dugačka je 7-10 centimetra, široka 3 do 4 na najširem delu i zapremine je od 30 do 50 mililitara. Anatomski posmatrano žučna kesa se sastoji od dna, tela, levkastog suženja na prelazu tela u vrat i vrata koji se nastavlja u cistični kanal (ductus cysticus-a) odnosno izvodni kanal žučne kese. Sam cistični kanal je dužine 3-4 centimetra. On se uliva u glavni hepatičnični vod, formirajući zajedno glavni žučni vod koji žuč sprovodi u dvanaestopalačno crevo.
Položaj žučne kese u odnosu na susedne organe – jetru, pankreas i dvanaestopalačno crevo
U primarnoj žuči koju stvara jetra voda čini oko 97% dok 3% čine žučne soli, holetserol, lecitin, bilirubin, mucin, elektroliti i neki enzimi. U žučnoj kesi zbog resorpcije vode žuč se koncentriše i izrazito raste udeo holesterola, žučnih boja, belančevina i elektrolita. Tokom dana odrasla osoba izluči oko 1000 ml žuči a količina varira od 500 do 1500 ml i zavisi od ishrane. Žuč se stvara neprekidno u jetri i između obroka se nakuplja u žučnoj kesi gde se koncentriše 6 do 10 puta. Nakon obroka pod uticajem supstanci koje se nazivaju holecistokinetici dolazi do kontrakcije žučne kese te žuč otiče u dvanaestopalačno crevo. Osnovna funkcija žuči se odnosi na ulogu u procesu varenja masti. Takođe žuč pomaže resorpciju vitamina rastvorljivih u mastima kao što su vitamin D, E, K, A. Osim što učestvuje u apsorpciji masti, pomaže i u izlučivanju holesterola, bilirubina, gvožđa i bakra. Žučne kiseline su glavna aktivna komponenta žuči, izlučuju se u dvanaestopalačno crevo i efikasno reasorbuju, odnosno vraćaju u završni deo tankog creva, odakle venskim putem ponovo dospevaju u jetru.
Učestalost
Kalkuloza žučne kese jedno je od najčešćih oboljenja digestivnog trakta u opšte i karakteriše se formiranjem kalkulusa u žučnoj kesi. Kalkuloza žučne kese je jedno od najčešćih oboljenja a operacije zbog kaluloze žučne kese predstavljaju jedne od najčešćih u abdominalnoj hirurgiji. Pretpostavlja se da 3%-10% od svih bolesnika sa akutnim bolom u trbuhu potiče od upale žučne kese. Učestalost javljanja kalkuloze uzrokovana je polom, rasom, geografskim položajem. U tom smislu, više je prisutna u Evropi i Severnoj Americi, a manje u Aziji.
Prisutna je kod 10–20% odraslih u Evropi i SAD, u 20% starijih od 40 godina i 30% starijih od 70 godina. Razlog ovakvog obima rasprostranjenosti ovog obolenja je prevashodno u neadekvatnom načinu ishrane (masna i visoko kalorična hrana). Formiranje kalkulusa najčešće se javlja kod osoba srednjeg i starijeg doba. Češći su kod žena koje su rađale kao posledica metaboličkih promena u trudnoći. Učestalost kalkuloze se smanjuje posle menopauze, a viša je i kod žena koje su koristile kontraceptivne lekove u dužem vremenskom periodu.
Uzroci
U formiranju žučnih kamenaca u žučnoj kesi odlučujuću ulogu imaju poremećaji u sastavu žuči, mada mogu postojati i drugi uzroci kao npr. hipersaturacija žuči bilirubinom u hemolitičkim bolestima. Najveći broj kalkulusa (70-90%) u žučnoj kesi sastoji se od holesterola. Takvi kalkulusi su uglavnom glatki i čvrsti a na preseku imaju tipičnu slojevitu građu. Preostalih 10-30% konkremenata su bilirubinski ili mešoviti i sadrže bilirubin, holesterol, žučne soli, organske materije a ređe i soli kalcijuma. Ovi konkrementi su uglavnom nepravilnog oblika, tamne, mrkozelene boje i mekši su od holesterolskih.
Klinička slika
Značajan broj osoba sa kalkulozom je bez ikakvih tegoba, a čak dve trećine pacijenata dobro podnosi ovo stanje tokom života. Na žalost, kod određenog broja obolelih dolazi do komplikacija u vidu akutne upale žučne kese, odnosno akutnog holecistitisa. U slučaju čestih ponavljanja upala nastaje stanje koje se naziva hronični holecistitis. Osnovna manifestavija upale žučne kese predstavlja naglo nastao jak bol pod desnim rebarnim lukom i u gornjem središnjem delu trbuha koji se često širi ka desnoj lopatici i praćen je mučninom i povraćanjem.
Lečenje
Holecistektomija je metoda izbora u lečenju simptomataske kalkuloze žučne kese, a već više od dve decenije metoda se u najvećem broju slučajeva izvodi laparoskopskim pristupom problemu.
Značajan procenat pacijenata sa kamenjem u žučnoj kesi (kalkulozom žučne kese) nema nikakve simptome a prisustvo kamenja se otkrije slučajno tokom ultrazvučnog pregleda trbuha iz drugih razloga.
Tipični simptomi nastaju kada kamenje opstruiše izvodni deo žučne kese i izazove upalu što se manifestuju pojavom bolova pod desnim rebarnim lukom i između rebranih lukova, uglavnom praćenih osećajem mučnine i nagonom na povraćanje.
Bolovi se u tipičnim slučajevima šire ka desnoj lopatici i mogu biti izrazito jaki. Značajno je pomenuti da vrlo često tegobe mogu biti nespecifične i pacijenti ih mogu pripisati želudačnim problemima.
Za sada ne postoje metode lečenja koje dovode do “topljenja” ili usitnjavanja kamenja u žučnoj kesi. Za razliku od kamenja u makraćnim kanalima koji se uspešno mogu razbiti primenom ultrazvuka ta metoda nije našla primenu kod kamenja u žučnoj kesi jer i sitno kamenje ili usitnjeni delići mogu potom preći u glavni žučni vod i izazvati njegovu opstrukciju što predstavlja ozbiljnu komplikaciju.
U formiranju kamenja u žučnoj kesi odlučujuću ulogu imaju poremećaji u sastavu žuči, mada mogu postojati i drugi uzroci kao npr. prezasićenost žuči određenim sastojcima kao npr. bilirubinom u hemolitičkim bolestima. Najveći broj kamenja (70-90%) u žučnoj kesi sastoji se od holesterola.
Kamenje koje se sastoji od holesterola je uglavnom glatko i čvrsto a na preseku ima tipičnu slojevitu građu. U manjoj meri nastaju bilirubinski ili mešoviti kalkulusi koji sadrže bilirubin, holesterol, žučne soli, organske materije a ređe i soli kalcijuma.
Ovi kamenčići su uglavnom nepravilnog oblika, tamne, mrkozelene boje i mekši su od holesterolskih. Veličina kalkulusa jako varira i kreće se od nekoliko milimetara pa i do preko 30 milimetara. Takođe, u žučnoj kesi može biti prisutan jedan kamen (solitarna kalkuloza) a nekada kompletna žučna kesa može biti ispunjena kamenjem (multipla kalkuloza).
English
