Lečenje kalkuloze žučne kese

Šta je holecistektomija?

Holecistektomija je hirurško odstranjivanje žučne kese. Holecistektomija je definitivni tretman bolesnika sa akutnom upalom žučne kese. Operacija se izvodi u cilju odstranjivanja oštećene ili obolele žučne kese. Oštećenje je obično prouzrokovano infekcijom ili zapaljenjem. Različita stanja u medicini mogu da dovedu do oštećenja žučne kese, najčešće kalkuloza žučne kese (kamenje u žučnoj kesi).

Sedamdesetih godina prošlog veka bila je uobičajena klinička praksa da se ovakvi bolesnici prvo hospitalizuju radi medikamentnog trtmana, sa namerom „hlađenja“ upale ,da bi se elektivna operacija uradila nekoliko nedelja kasnije. Krajem sedamdesetih ovaj koncept je promenjen u ranu otvorenu holecistektomiju, što znači operaciju u toku prvih 36-72 sata od početka simptoma. Sa uvođenjem laparoskopske holecistektomije(LC), početkom devedesetih godina pitanje tajminga ponovo postaje aktuelno.U početku je akutni holecistitis smatran kao kontraindikacija za izvođenje LC, jer je bio praćen velikim procentom konverzije uz duže trajanje operacije u odnosu na klasičnu otvorenu operaciju. Međutim sa porastom iskustva kod LC ovi problemi su prevaziđeni,tako da danas sve više prospektivnih studija ukazuju na prednosti LC u odnosu na otvorenu operaciju,kao i„rane“ LC, u odnosu na „odloženu“ operaciju akutne upaljene žučne kese. Terapijski tretman je takođe zavisan i od toga kome se prvo bolesnik javi, internisti će uvek predložiti konzervativnu terapiju,dok će hirurzi najčešće predložiti rano operativno lečenje, što opet zavisi od stepena upale, listi čekanja i iskustva hirurga.

Šta treba da znate pre operacije uklanjanja žučne kese?

Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, koriste se anestetici koji se daju intravenski, uz dodavanje inhalacionih anestetika kroz masku. Postoje dva tipa operativnog odstranjivanja žučne kese, klasična, otvorena hirurgija kao i laparoskopska, odnosno hirurgija kroz «ključaonicu».

Kako izgleda laparoskopsko uklanjanje žučne kese?

U laparoskopskoj hirurgiji, sam operater koristi oštre instrumente koji se zovu troakari da bi napravio četri manje incizije na trbuhu. Potom se koristi specijalna igla kroz koju se u trbuh ubrizgava ugljen dioksid CO2 kroz otvor na pupku. Na ovaj način se trbuh naduva što omogućava bolju vidljivost tokom operacije. Potom se laparoskop (kamera) uvodi kroz jedan od otvora na trbuhu. Slika sa ove kamere je uvećavajuća i prenosi se na monitor koji se nalazi u operacionoj sali. Kroz ostale tri rupe uvode se hirurški instrumenti. Oni se koriste za pridržavanje žučne kese i presecanje i klipsovanje atrerije za žučnu kesu, i žučnog voda koji žučnu kesu povezuje za glavnim žučnim vodom. Žučna kesa se potom odstranjuje kroz jedan od otvora. Pažljivo se pregleda mesto hirurškog rada radi kontole eventualnog krvarenja. Takođe se i na ovaj način može u žučni put ubrizgati kontrastno sredstvo radi eventualnog otkrivanja zaostalog kamenja. Pre nego što se kamera izvadi ceo trbuh se pregleda. Potom se sa samo nekoliko šavova ušiju otvori na koži.

Prilikom bilo koje od ove dve procedure hirurg će možda na mestu gde je bila žučna kesa da postavi finu cevčicu (dren) koja će da viri iz trbuha posle operacije. Ova cev služi da evakuiše tečnosti koje se stvaraju u trbuhu za vreme i posle operacije. Dren se obično vadi u prvoj nedelji nakon hirurgije.

Sama operativna procedura kod nekomplikovanih slučajeva obično traje između 30 i 60  minuta.

Šta nakon operacije žučne kese?

Najverovatnije ćete imati manje bolove posle operacije. Većina pacijenata ima manje bolove posle laparoskopske operacije. Vaš hirurg će vam ordinirati lekove protiv bolova. Verovatno će vam trebati i lekovi protiv mučine.

Za vreme laparoskopske procedure hirug se može odlučiti da otvori trbuh i načini klasičnu otvorenu holecistektomiju. Ovo se može desiti u sledećim situacijama:

  • ukoliko postoji dosta priraslica u trbuhu od prethodnih operacija
  • ukoliko je žučna kesa veoma zapaljena
  • ako postoji kamen koji blokira žučni vod i ne može da se odstrani
  • ukoliko ne mogu da se dovoljno dobro vizuelizuju strukture u trbuhu

Druge moguće komplikacije nakon holecistekktomije su:

  • zaostalo kamenje u žučnim vodovima
  • prosipanje kamenja iz žučne kese u trbuh
  • krvarenje
  • infekcija operativne rane
  • povreda žučnog voda ili drugih bliskih struktura
  • nepoželjne reakcije na opštu anesteziju
  • infekcija urinarnog trakta
  • infekcija respiratornog trakta
  • tromboza dubokih vena i/ili plućna embolija

Prosečno vreme boravka u bolnici nakon klasične holecistektomije iznosi od 3 do 6 dana, dok nakon laparoskopska holecistektomije boravak u bolnici je značajno skraćen maje od 48 sati.

Nakon operacije možda ćete imati nazogastričnu sondu koja pomaže izbacivanje tečnosti i kiseline iz želuca. Nećete biti u mogućnosti da jedete ili pijete dok se sonda ne izvadi, odnosno dok ne prestane eventualna postoperativna mučnina. Nastavićete da dobijate tečnost i glukozu kroz infuzione rastvore intravenski. Kada počnete peroralnu unos prvo se započinje sa unosom tečnosti, a zatim se preko lagane kašaste hrane prelazi se na kompletnu regularnu ishranu. Dobićete instrukcije za brigu o hirurškim incizijama kod kuće. Takođe, dobićete higijensko-dijetetski savet na otpustu iz bolnice.

Oporavak nakon klasične holecistektomije traje između 4 i 6 nedelja. Oporavak nakon laparoskopske holecistektomije traje oko 3 nedelje. Iako ćete osećati bol na mesu hirurških incizija neposredno posle operacije, ne bi trebalo više da osećate bolove porekla žučne kese Jetra preuzima funkcije žučne kese. Neki pacijenti primećuju da imaju otežano varenje hrane, posebno one  bogate mastima, u prvih mesec dana nakon hirurgije. Možda ćete primeteti nadimanje i promene u pražnjenu creva posle operacije, ukoliko ovaj problem traje, obavestite vašeg lekara.

Kada se treba obratiti lekaru nakon holecistektomije?

Pratite vaš oporavak kada izađete iz bolnice. Čim primetite problem obavestite vašeg doktora. Ukoliko se bilo šta od pomentog desi pozovite vašeg lekara:

  • znaci infekcije, uključujući groznicu i jezu
  • crvenilo, otok, pojačavajući bol, krvarenje ili sekrecija na mestu hirurške incizije
  • kašalj, subjektivni osećaj nedostatka vazduha, bolovi u grudima
  • pojačani bolovi u trbuhu
  • krv u stolici
  • mučnina i povraćanje koje ne možete kontrolisati lekovima koji su vam dati posle operacije a koji perzistiraju više od dva dana nakon otpusta iz bolnice
  • bolovi ili peckanje prilikom mokrenja, pojačana urgencija za mokrenjem ili krv u urinu
  • bol ili otok u stopalu, listu ili nogama