Zapaljenje žučne kese

Značajan broj osoba sa kalkulozom je bez ikakvih tegoba, a čak dve trećine pacijenata dobro podnosi ovo stanje tokom života. Na žalost, kod određenog broja obolelih dolazi do komplikacija u vidu postojanja upale žučne kese.

Akutna upala žučne kese

Akutno zapaljenje žučne kese ili akutni kalkulozni holecistitis predstavlja jedno od najčešćih oboljenja u hirurgiji i skoro uvek je posledica opstrukcije vrata žučne kese ili njenog izvodnog kanala žučnim kamenom. Zbog opstrukcije je pražnjenje žuči otežano ili onemogućeno. U ovako zastojnoj žuči dolazi do infekcije i usled nakupljanja tečnosti u žučnoj kesi ona se širi čime raste pritisak u njoj a sam zid žučne kese postaje zadebljan. U većini slučajeva zaglavljeni kamen se vrati u žučnu kesu koja se isprazni pa se akutno zapaljenje smiri. Posle nekoliko dana dolazi do povalačenja otoka i pojave ožiljnih promena u zidu i okolnih promena. Međutim ako je infekcija jaka a opstrukcija izvodnog kanala kompletna zapaljenje može napredovati do pojave gangrene i perforacije.

Klinička slika

Klinička slika se odlikuje naglom pojavom bolova pod desnim rebarnim lukom i u predelu želuca koji se često praćeni mučninom, gađenjem i povraćanjem. Telesna temperatura je obično blago i umereno povišena. Pregledom se konstatuje osetljivost pod desnim rebarnim lukom, a u laboratorijskim nalazima se uočava povišenje vrednosti leukocita.

Dijagnostika

Od svih dijagnostičkih metoda ultrazvuk je najlakša, najbrža i veoma pouzdana metoda (dijagnostički test izbora, sa senzitivnošću od 90-95%). Ovom metodom se uočavaju proširenje, zadebljanje a često i raslojenost zida žučne kese. U lumenu se vidi prisustvo kalkulusa. Dobar eho sonografista nam može dati podatak o veličini žučne kese, veličini i broju kalkulusa, debljini zida i prisutnosti periholecističnog izliva, kao pokazateljima stepena inflamacije. Takođe i dimenzija glavnog žučnog kanala je značajan podatak u daljem planiranju lečenja. U slučaju da postoji sumnja na postojanje kamenja u holedohusu, glavnom žučnom vodu (smatra se da 3-10%bolesnika sa kalkulozom žučne kese ima kalkuluse i u glavnom vodu), savetuje se dopuna dijagnostike endoskopskim pregledom (ERCP – endoskopska retrogradna holangiopankreatografija) ili MRCP-spiralnim trodimenzionalnim pregledom žučnih puteva na magnetnoj rezonanci.

Lečenje

Akutni holecistitis se najčešće spontano smiruje, bez terapije. Konzervativno lečenje obuhavata davanje tečnosti, lekove protiv bolova, antibiotike uz pažljivo praćenje bolesnika. Na taj način se akutno zapaljenje smiruje ali ostaje problem kalkulusa u lumenu žučne kese. Ukoliko se stanje ne smiruje treba razmotriti potrebu za hirurškim lečenjem. Operativno lečenje je indikovano i kad se jave znaci komplikacija.

Tokom smirivanja se planira hirurško lečenje. Metoda izbora je laparoskopska holecistektomija. Holecistektomija je definitivni tretman bolesnika sa akutnom upalom žučne kese. Sedamdesetih godina prošlog veka bila je uobičajena klinička praksa da se ovakvi bolesnici prvo hospitalizuju radi medikamentnog tretmana, sa namerom „hlađenja“ upale, da bi se elektivna operacija uradila nekoliko nedelja kasnije. Krajem sedamdesetih ovaj koncept je promenjen u ranu otvorenu holecistektomiju, što znači operaciju u toku prvih 36-72 sata od početka simptoma. Sa uvođenjem laparoskopske holecistektomije, početkom devedesetih godina pitanje tajminga ponovo postaje aktuelno. U početku je akutni holecistitis smatran kao kontraindikacija za izvođenje laparoskopske holecistektomije, jer je bio praćen velikim procentom konverzije odnosno prevođenja operacije iz laparoskopske u otvorenu, uz duže trajanje operacije u odnosu na klasičnu otvorenu operaciju. Međutim sa porastom iskustva kod loparoskopske holecistektomije ovi problemi su prevaziđeni, tako da danas sve više prospektivnih studija ukazuju na prednosti laparoskopske holecistektomije u odnosu na otvorenu operaciju, kao i„rane“ laparoskopije, u odnosu na „odloženu“ operaciju akutne upaljene žučne kese.

Hronična upala žučne kese

Hronična upala žučne kese ili hronični kalkulozni holecistitis nastaje zbog povremeneih opstrukcija izvodnog kanala žučne kese nakon čega dolazi do akutnog zapaljenja. Kada se konkrement vrati u žučnu kesu zapaljenje se smiri. Ponavljanim procesom zapaljenja i sanacija nastaju ožiljne promene koje mogu ići od vrlo blagih do veoma izraženih tako da žučna kesa postaje ožiljna kapsula prepuna konkramenata.

Najćešći simptom hroničnog zapaljenja žučne kese kalkulusima je bol pod desnim rebarnim lukom, odnosno bilijarna kolika, koja obično nastaje nakon obilnog, masnog obroka. Bol je iznenadan i traje više sati, sa različitim intenzitetom i uglavnom je praćen mučninom i povraćanjem uz karakteristično širenje ka desnoj lopatici. Ultrazvuk je suverena dijagnostička metoda u rukama iskusnog dijagnostičara. Najadekvatnije lečenje je laparoskopko odrstanjivanje žučne kese.

Objavljeno: 19/04/2018 Ažurirano: 19/09/2022

Napisao:

Specijalista opšte hirugije

Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema