Gorušica predstavlja simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja (paljenja) iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla. Predstavlja osnovni i najčešći simptom gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Češće se javlja nakon obroka, noću, prilikom ležanja ili savijanja.
SIMPTOMI
Gorušica
Gorušica (latinski: pyrosis), žgaravica, predstavlja neprijatan osećaj pečenja ili žarenja (paljenja) u grudima, najčešće iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla. Gorušica se uglavnom pojačava nakon jela, kada se leži ili savija.
Gorušica nastaje kao posledica nadržaja sluzokože jednjaka hlorovodoničnom kiselinom iz želuca, prevashodno zbog slabosti donjeg stezača jednjaka (DES), mišića koji štiti završni deo jednjaka od dejstva sadržaja iz želuca, najčešće u sklopu postojanja želudačne kile ili hijatus hernije i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB)
Povremena gorušica je veoma česta i ne predstavlja razlog za brigu. Većina osoba može da kontroliše neprijatnosti uzrokovane gorušicom promenom načina ishrane i života.
Gorušica koja se češće i duže javlja, i koja remeti svakodnene životne aktivnosti može predstavljati simptom ozbiljnijeg oboljenja koje je neophodno detaljno ispitati.
Simptomi
- Osećaj pečenja u grudima koji se uzglavnom javlja nakon jela i može se javiti tokom noći.
- Osećaj koji se pogoršava kada se legne ili savija
- Gorak ili kiseo osećaj u ustima
Učestalost
U Evropi 44 % osoba oseća gorušicu barem jednom mesečno, jednom nedeljno oseća 12 % osoba, dok je 5 % oseća svaki dan. Danas se smatra da oko 20 % odraslog stanovništva svakodnevno pati od gorušice.
Konsultacija lekara
U sledećim stanjima je neophodna konsultacija specijalizovanog lekara
- Gorušica se javlja češće od dva puta nedeljno
- Osećaj gorušice u grlu
- Simptomi postoje i pored uzimanja lekova
- Osećaj otežanog gutanja
- Stalan osećaj mučnine ili povraćanja
- Gubitak na telesnoj težini zbog lošeg apetita ili otežanog uzimanja hrane
Uzrok
Osećaj gorušice se javlja kada se želudačna kiselina vrati u jednjak. Kada se proguta hrana, mišić na kraju jednjaka (donji stezač jednjaka -DES) se opušta i dozvoljava hrani i tečnosti da uđe u želudac. Nakon toga ovaj mišić se ponovo skuplja. U slučaju da donji stezač jednjaka oslabi, kiselina iz želuca može da se vrati u jednjak (kiselinski refluks) dovodeći do osećaja gorušice.
Gorušica najčešće nastaje posle obroka (u periodu od 30 minuta do sat vremena), napinjanja trbušnih mišića ili noću, u ležećem položaju. Gorušica može biti isprovocirana i saginjanjem, ali može postojati i tokom stajanja.
Gorušica predstavlja osnovni simptom sledećih oboljenja:
Gastroezofagealna refluksna bolest
Kiselinski refluks i gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) su blisko povezani, ali sam pojam ne mora da znači i istu stvar. Kiselinski refluks ili gastroezofagealni refluks (GER) predstavlja vraćanje želudačne kiseline nazad u jednjak. Ponekad GER napreduje u GERB koj predstavlja teži oblik refluksa. Najčešći simptom GERB je čest osećaj gorušice – dva ili više puta nedeljno. Drugi simptomi GERB-a su vraćanje hrane ili regurgitacija, otežano gutanje, kašalj i povremeno bol ili pritisak u grudima, naročito kada se legne.
Želudačna kila
Jednjak pre nego što se spoji sa želucem prolazi kroz otvor na dijafragmi. Na kraju jednjaka se nalazi mišićna valvula koja se naziva donji stezač jednjaka (DES). Nakon gutanja ova valvula se opušta i dozvoljava hrani i tečnosti da uđe u želudac. Donji stezač jednjaka funkcioniše tako što se zatvori nakon što hrana ili tečnosti uđu u želudac, tako da ne dozvoli njihovo vraćanje u jednjak. Takođe dijafragma se steže oko jednjaka, zatvarajući otvor sa želucem. Ovime se sprečava prelkazak hrane i kiseline iz želuca u jednjak. U slučaju da se donji stezač jednjaka preterano opušta ili kada on oslabi, želudačna kiselina se može vratiti u jednjak – što se naziva kiselinskim refluksom. Često želudačna kiselina može oštetiti sluzokožu jednjaka dovodeći do osećaja gorušice. Učestala gorušica se naziva gastroezofagealna refluksna bolest ili GERB. Kada mišićno tkivo i veze dijafragme oslabe oko donjeg stežača jednjaka, gornji deo želuca može da prođe kroz otvor na dijafragmi u grudni koš. Ovo stanje se naziva želudačna kila ili hijatus hernija.
Faktori rizika
Osećaj gorušice mogu izazvati mnogobrojna stanja koja dovode do povećanog lučenja hlorovodonične kiseline i slabljenja DES-a:
Razlozi za nastanak gorušice |
---|
brzo gutanje hrane i vazduha tokom obroka |
nedovoljno žvakanje hrane |
emocionalna napetost |
duvan |
alkohol, kafa |
gazirana pića |
trudnoća |
gojaznost |
pojačan pritisak na želudac |
lekovi |
nošenje tesne odeće |
Hrana koja može dovesti do gorušice |
---|
Začinjena hrana |
Luk |
Citrusno voće |
Paradajz i produkti |
Masna ili pržena hrana |
Pepermint i čokolada |
Komplikacije
- Gastroezofagealna refluksna bolest. Gorušica koja se često javlja i koja remeti svakodnevne životne aktivnosti se smatra gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB). Lečenje GERB-a zahteva uzimanje lekova i u nekim slučajevima hirurgiju.
- Erozivni ezofagitis. GERB može ozbiljno da ošteti jednjak odnosno da dovede do erozija na jednjaku a nekada i do suženja zbog ožiljaka.
- Barrett-ov jednjak. Dugogodišnji osećaj gorušice, odnosno GERB-a, može dovesti u oko 12 % slučajeva do prekanceroznih promena u jednjaku koje se nazivaju Barrett-ov jednjak.
Prevencija
Pojava gorušice se u njenoj inicijalnoj fazi može sprečiti sledećim preventim merama:
Prevencija gorušice |
---|
Dobrim, sporim žvakanjem i gutanjem hrane u manjim zalogajima |
Češćim unosom hrane u manjim količinama |
Smanjenjem telesne težine |
Nošenjem komotne odeće |
Izbegavanjem stresnih situacija |
Izbegavanjem stresnih situacija Izbegavanje unosa: mentol bombone i žvakaćih guma, belog luka, ljute paprike, paradajza, gaziranih napitaka, kafe, slatkiša, citrusnog voća, masne hrane, čokolade itd. |
Često postavljena pitanja
Gorušica nastaje kao posledica nadržaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz želuca do grla, prevashodno zbog postojanja želudačne kile, ali i slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji štiti završni deo jednjaka od dejstva sadržaja iz želuca.
Tokom trudnoće dolazi do porasta pritiska u trbuhu te se stoga i sadržaj iz želuca lakše vraća u jednjak, naročito kod pacijentkinja koje imaju želudačnu kilu. Pojava gorušice u trudnoći uglavnom je povezana sa uznapredovalom trudnoćom kada uvećana materica zauzima veliki deo trbušne duplje a ne, kao po narodnom verovanju, sa rastom kose kod bebe.
Promena životnih navika i ishrane predstavlja prvi metod u lečenju gorušice. Kod određenog broja pacijenata, naročito kod onih kod kojih se ovaj symptom retko javlja i vezan je za vrstu hrane, ove mere mogu biti i više nego dovoljne. Takođe, danas na tržištu postoje brojni preparati i lekovi koji utiču na smanjenu produkciju želudačne kiseline ili neutralisanje iste.
S obrizom da je u osnovi pojave gorušice slabost donjeg ezofagealnog sfinktera i prisustvo hernije hijatusa jednjaka definitivno rešavanje ovih problema, bilo endoskopskim metodama bilo hirurškim lečenjem uklanja i simptom gorušice.
Objavljeno: 29/03/2018 Ažurirano: 04/08/2020
Napisao:
Prof. dr Aleksandar Simić
specijalista opšte hirugije
Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema