Motorni poremećaji jednjaka

Kada je tečnost progutana, deo ide u pluća i odatle se filtrira u perikardnu kesu, gde podmazuje grozničavo srce. Ostatak tečnosti se izdiše kao para.

Hipokrat (460 – c. 370 p.H.)

Poremećaji motiliteta jednjaka se definišu kao grupa oboljenja koju karakteriše neadekvatna peristaltička aktivnost tela jednjaka i/ili oba ezofagealna sfinktera. Oni podrazumevaju svako stanje čiji se simptomi ne mogu objasniti strukturalnim promenama, odnosno mehaničkom obstrukcijom jednjaka ili ezofagogastričnog prelaza (EGP).

Klinička slika

Simptomi ovih oboljenja su veoma različiti, i mogu se manifestovati osećajem zastajanja hrane (disfagija), bolovima u grudima i iza grudne kosti, kao i vraćanjem sadržaja (regurgitacija). U kliničkoj praksi veoma često se ovi simptomi pogrešno pripisuju oboljenjima srca ili pluća, zbog čega bolesnici bivaju podvrgnuti brojnim dijagnostičkim procedurama pre nego što se postavi prava dijagnoza.

Dijagnostika

Poremećaji motiliteta jednjaka se ne mogu sa sigurnošću dijagnostikovati samo na osnovu simptomatologije ili konvencionalne dijagnostike (radiografija, endoskopija, CT ili NMR), već je kod njih neophodno načiniti manometriju jednjaka. Manometrijom jednjaka se određuje vrednost pritisaka u nivou ezofagealnih sfinktera i njihove relaksacije tokom akta gutanja, kao i karakteristike peristaltičkih talasa tela jednjaka (amplitude, trajanje, vrsta kontrakacije).

Među primarnim poremećajima motliteta jednjaka sa hirurškog aspekta najznačjanije bolesti su ahalazija i difuzni spazam jednjaka.

Klasifikacija

Motorni poremećaji jednjaka se generalno mogu podeliti na primarne i sekundarne. 

Primarni poremećaji motiliteta se klasifikuju u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES).

Sekundarni poremećaji moiliteta su posledica sistemskih oboljenja kao što su: dijabetes, poremećaji vezivnog tkiva, dermatomiozitis, sklerodermija, amiloidoza, alkoholizam, Šagasova bolest i razne vrste neoplazmi (najčešće adenokarcinomi kardije).

Poslednjih nekoliko godina u klasifikaciji primarnih poremećaja motiliteta jednjaka se koristi Čikaška klasifikacija bazirana na nalazima manometrije visoke rezolucije.

Poseban klinički značaj Čikaške klasifikacije ogleda se u podeli ahalazije na tri podtipa, jer je dosadašnja praksa pokazala da ovakva podela ahalazije ima visoku prediktivnu vrednost procene uspešnosti lečenja.

Poremećaje motiliteta jednjaka je takođe moguće klasifikovati u zavisnosti od tipa poremećaja inervacije tela jednjaka i donjeg ezofagealnog sfinktera (DES). Na osnovu takve klasifikacije svi primarni motorni poremećaji jednjaka se mogu podeliti u pet grupa: ahalazija, difuzni spazam jednjaka, hiperkontraktilni jednjak, hipokontraktilni jednjak  i nespecifični motorni poremećaji jednjaka.

Napisao:
Ass. dr Ognjan Skrobić
Specijalista opšte hirugije

Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema