Prekomerna ili patološka gojaznost predstavlja hronično oboljenje koja se ispoljava nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine (TT). Svako povećanje TT za ≥ 10% od idealne označava se kao gojaznost.
Osobe se smatraju patološki gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engl. body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kg podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg/m².
Patološka gojaznost danas predstavlja globalni svetski zdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu danas postoji preko 2.5 milijardi ljudi sa prekomernom TT, od koji je oko 700 miliona patološki gojaznih. Patološka gojaznost se smatra jednim od najozbiljnijih zdravstvenih problema XXI veka i predstavlja vodeći uzrok smrtnosti koji se može sprečiti, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih a naročito kod adolescenata. Epidemija patološke gojaznosti širom sveta je u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije.
Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada su na neke slučajeve prvenstveno su uticali geni, poremećaji endokrinog sistema ili lekovi. Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni. U proseku, gojazne osobe zahtevaju veći utrošak energije zbog toga što je ona neophodna da bi se održavala povećana telesna masa.
Patološka gojaznost se ne sme smatrati isključivo estetskim problemom, pre svega zbog spektar veoma ozbiljnih komplikacija.
Najznačajnije komplikacije:
Osnovu početnog lečenja gojaznosti čini dijetoterapija zasnovana na principima pravilne ishrane. Danas samo 6% ovih bolesnika uspeva da reši problem gojaznosti pridržavajući se dijetetskog režima i sprovodjenja redovne fizičke aktivnosti.
Medikamentozna terapija treba da bude integralni deo lečenja gojaznosti pod uslovom da se za to primenjuju registrovani lekovi. Klinički tok bolesnika sa patološkom gojaznošću često je komplikovan ponavljanim neuspesima dijetalnih i medikamentoznih terapija.
Kao rešenje izmedju dijetetskih mera kombinovanih fizičkom aktivnošću i lekovima sa jedne i zahtevnih hirurških intervencija sa druge strane, došlo je do razvoja neoperativnog, nefarmakološkog lečenja gojaznosti endoskopskim postavljanjem intragastričnih balona. Koncept je baziran na modelu balona, koji je napravljen od silikona, ima sferičan oblik, ispunjen je tečnošću i na sebi ima valvulu koja se sama zatvara nakon plasiranja balona. Ovakav koncept intragastričnog balona sveo je komplikacije na minimum i obezbedio visok stepen prihvatljivosti ovakvog vida lečenja.
Indikacije za hirurško lečenje patološke gojaznosti su striktne, specifične i ograničene na posebno definisane grupe bolesnika. Hirurgija danas predstavlja odličan izbor za pojedine bolesnike sa patološkom gojaznošću. Hirurške intervencije koje se danas primenjuju mogu se podeliti u dve velike grupe: restriktivne i malnutricione, a dve hirurške procedure koje se najčešće koriste su želudačni “by pass” i “sleeve” gastrektomija.
Ono što se postavlja kao imperativ je neophodnost smanjenja telesne težine za 10 do 20%, koja prethodi hirurškoj intervenciji. Pozitivni efekti ovakvog pristupa ogledaju se u činjenici da su komplikacije hirurškog lečenja nakon ovog inicijalnog mršavljenja značajno redukovane. Jedna od mogućnosti početnog mršavljenja je i primena želudačnog balona.
Prekomerna ili patološka gojaznost predstavlja hronično oboljenje koja se ispoljava nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine (TT). Svako povećanje TT za ≥ 10% od idealne označava se kao gojaznost.
Patološka gojaznost danas predstavlja globalni svetski zdravstveni problem i smatra se jednim od najozbiljnijih zdravstvenih problema XXI veka, predstavljajući vodeći uzrok smrtnosti koji se može sprečiti, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih a naročito kod adolescenata.
Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti.
U proseku, gojazne osobe zahtevaju veći utrošak energije zbog toga što je ona neophodna da bi se održavala povećana telesna masa.
Ograničenje unosa energetskih hranjivih meterija, povećanje potrošnje istih povećanom fizičkom aktivnošću su neke od mera kojima se može sprečiti gojaznost.
Gojaznost sa sobom nosi širok spektar potencijalnih komplikacija te je stoga neophodno vratiti težinu u normalni opseg. Osnovu početnog lečenja gojaznosti čini dijetoterapija zasnovana na principima pravilne ishrane i sprovodjenja redovne fizičke aktivnosti.
Na drugom kraju spektra se nalaze hirurške metode a indikacije za hirurško lečenje patološke gojaznosti su striktne, specifične i ograničene na posebno definisane grupe bolesnika. Kao rešenje izmedju dijetetskih mera kombinovanih fizičkom aktivnošću i lekovima sa jedne i zahtevnih hirurških intervencija sa druge strane, došlo je do razvoja neoperativnog, nefarmakološkog lečenja gojaznosti endoskopskim postavljanjem intragastričnih balona.
Objavljeno: 11/01/2019 Ažurirano: 31/07/2020
Napisao:
Ass. dr Ognjan Skrobić
Specijalista opšte hirugije
Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema
English