Klinička slika gastritisa

Simptomi

Ako dodje do infekcije sa H. pylori šansa za nastanak hroničnog gastritisa a da pritom bolesnik ne oseća nikakve simptome, iznosi oko 80 %. Ako pacijent ima simptome zbog gastritisa, to su najčešće bolovi u gornjem delu trbuha, nadutost, pojava osećaja sitosti nakon što se pojede količina hrane manja od normalne porcije, oslabljen apetit, mučnina ili povraćanje (želučani sadržaj, krv, sadržaj poput taloga kave), stolica crna kao katran ili krvava stolica, kao i malaksalost i umor (ako dođe do razvoja anemije). U velikom broju slučajeva postoji skoro apsolutno nepodnošenje neke hrane uopšte (kafa, gazirani sokovi, alkohol, pržena hrana, ljuta hrana). Navedeni simptomi mogu se javiti pojedinačno ili u različitim kombinacijama.

Ukoliko ih sagledamo po učesalosti, simptomi gastritisa su sledeći:

• tup bol u gornjim partijama trbuha (izmedju rebara, ispod desnog i ispod levog rebarnog luka)
• osećaj nadutosti nakon oborka i brzo zasićenje hranom
• mučnina
• povraćanje

Najčešći simptom koji se može javiti je bol u gornjem delu trbuha (epigastriujm) i ispod desnog ali i levog rebarnog luka. Bol je po svom karakteru obično tup, nekada žareći, a bolesnici ga često opisuju kao osećaj nelagodnosti u želucu.

Određeni broj pacijenata može se žaliti na osećaj usporenog varenja hrane (dispepsija). Važno je napomenuti da simptomi gastritisa nekada mogu nastati i kod drugih oboljenja digestivnog trakta, tako da je kod češća učestalost gore navedenih simptoma apsolutna indikacija za lekarsku konsultaciju.

Komplikacije

Uopšteno posmatrano infekcija sa H. pylori može izazvati sledeće bolesti: funkcionalnu dispepsiju, difuzni antralni gastritis, multifokalni atrofični gastritis, gastroezofagealnu refluksnu bolest, duodenalni i želudačni ulkus, MALT limfom želuca kao i karcinom želuca. H. pylori je prisutan u biopsijom uzroku želudačne sluzokože kod 90 – 100 % pacijenta sa duodenalnim ulkusom, 70 % sa želudačnim ulkusom, 80 % slučajeva hroničnog gastritisa i u 50 % osoba sa funkcionalnim neulkusnim dispepsijama. Gastritis nastao usled infekcije sa Helicobacter pylori može nastati naglo i tada se naziva akutni, ili postepeno tokom vremena i tada se naziva hronični.

Hronični aktivni gastrits može se u zavisnosti od rasprostranjenosti podeliti u dve grupe:

• difuzni antralni gastritis DAG (kada zahvata samo završni deo želuca)
• multifokalni atrofični gastritis MAG (kada zahvata celu površnu želuca)

Kod pacijenata koji imaju DAG može se javiti duodenalni ulkus ili MALT limfom želuca, dok kod bolesnika sa MAG-om može nastati ulkus želuca, MALT limfom, ali i karcinom želuca. Ako dodje do infekcije sa H. pylori šansa za nastanak hroničnog gastritisa a da pritom bolesnik ne oseća nikakve simptome, iznosi oko 80 %. Atrofični gastritis sa pojavom intestinalne metaplazije razviće se u oko 20 %, dok će ulkus želuca nastati u manje od 15 % slučajeva.

Od izuzetnog je značaja da se kod postojanja ulkusa na želucu načini veoma detaljna endoskopska dijagnostika sa mnogobrojnim biopsijama i da se ti bolesnici redovno prate, jer kod njih postoji verovatnoća maligne alteracije, odnosno pojave karcinoma.

Incidenca razvoja najozbiljnijih oboljenja želuca MALT limfoma i karcinoma želuca uzrokovanih infekcijom sa H. pylori je jako mala, i iznosi manje od 1 %. I pored niske incidence nastanka, po standardima Svetske zdravstvene organiziacije (WHO) i Internacionalne agencije za istraživanje karcinoma (IARC) infekcija sa H. pylori predstavlja karcinogen I klase u nastanku karcinoma želuca (isto kao što je duvan za karcinom pluća odnosno virus hepatitisa za karcinom jetre).

Napisao:
Dr Nenad Ivanović
Doktor medicine

Objavio:
Reflux Centar
Centar za oboljenja gornjeg digestivnog sistema