„Osoba koja je pokvarila svoj želudac najčešće okrivljuje hranu; isto se događa sa ljudima koji nisu zadovoljni svojim životima“
Lav Tolstoj (1828-1910)
Želudačne kile ili hijatus hernije (lat. hernija hiatus oesophagi), predstavlja prelazak (prolaps ili hernijaciju) delova želuca kroz otvor jednjaka na dijafragmi u grudni koš. Hernija, odnosno kila, se sastoji iz kilne kese koju formira trbušna maramica i kilnog sadržaja koju čini deo, a ponekad i ceo želudac. Ređe, u sadržaju kilne kese se mogu naći i drugi organi kao što su omentum, tanko i debelo crevo.
Kod želudačnih kila barijera ili donji stezač jednjaka (donji ezofagealni sfinkter) sprečavanja refluksa želudačnog sadržaja u jednjak je jako oslabljen, što dovodi do simptoma poput gorušice i vraćanja hrane, odnosno nastajanja gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).
Želudačna kila je prisutna kod oko 60 % osoba starijih od 50 godina. Kada postoji želudačna kila refluksni ezofagitis odnosno gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je prisutna u 70 % bolesnika, ali svega 50 % ima tegobe.
Dijafragmalne hernije mogu biti kongenitalne (urođene) ili stečene. Urođene hernije hijatusa jednjaka su retke, a stečene se dele na tramatske i netraumatske. Naziv želudačne kile se odnosi na netraumatske hijatus hernije i one se u zavisnosti od dela želuca koji se pomera u grudni koš dele u 4 grupe.
TIP
HERNIJA HIJATUSA JEDNJAKA
UČESTALOST %
I
Aksijalna, klizajuća (sliding)
92
II
Paraezofagealna (rolling)
1
III
Mešovita (mixta) – kombinacija prve dve
5
IV
Kombinovana – osim želuca u kilnoj kesi nalaze i drugi organi
Gastroezofagealni prelaz se nalazi u svojoj normalnoj anatomskoj poziciji u trbuhu, ali dolazi do hernijacije fundusa želuca pored jednjaka u grudni koš. Učestalost paraezofagealnih hernija je svega oko 1 %, dok u kombinaciji sa klizajućim odnosno tip III I tip IV čine ukupno 8 % svih hijatus hernija.
Karakteriše se kombinovanom proksimalnom hernijacijom gastroezofagealnog prelaza i fundusa želuca kroz široko otvoren hijatus jednjaka na dijafragmi. Venter reversus, upside-down stomach, intratorakalni želudac sa uvrtanjem (volvulusom) želuca predstavlja krajnji stadijum hernija tipa II i III koji se javlja kada se ceo želudac pomeri u grudni koš pri čemu se rotira za 180° oko svoje longitudinalne osovine sa gastroezofagealni prelazom i pilorusom koji se nalaze u fiksiranim tačkama.
Većina velikih želudačnih kila zahteva hirurško lečenje
Veliki defekt otvora jednjaka na dijafragmi koji pored želuca dozvoljava drugim organima kao što su tanko i debelo crevo, omentum odnosno slezina, da uđu u grudni koš. Hernije tipa IV predstavljaju prirodni nastavak tipa III.
Hijatus hernija ili želudačna kila, predstavlja pomeranje (hernijaciju) delova želuca kroz otvor jednjaka na dijafragmi u grudni koš. Hernija se sastoji iz kilne kese koju formira trbušna maramica i u kojoj se najčešće nalazi deo ili ponekad i ceo želudac, ali se ređe mogu naći i drugi organi kao što su tanko i debelo crevo ili omentum.
Hijatus hernije su prisutne u oko 50 % populacije, ali skoro polovina njih nema nikakve tegobe. Samo adekvatna i kompletna specijalizovana dijagnostika omogućava pravi način dijagnostike i daljeg lečenja.
Kod prisustva želudačne kile normalan mehnizam sprečavanja refluksa želudačnog sadržaja u jednjak gotovo da ne postoji, tako da su simptomi poput gorušice i regurgitacije veoma česti. Dosta često može se javiti i osećaj kiseline u grlu.
Takođe u slučajevima kada postoji veća želudačna kila određeni broj pacijenata se žali na prisustvo bolova u predelu između rebranih lukova a mogu postojati i tegobe u vidu otežanog gutanja i prisustva „kratkog daha“. Ne mali broj blesnika može osećati i učestalo kašljanje i probleme sa respiratornim sistemom.
Najveći broj pacijenata sa želudačnom kilom nema nikakve tegobe tako da ni lečenje nije potrebno. Kod manjih želudačnih kila sa povremenom pojavom tegoba, promene životnih navika i ishrane, kao i primena adekvatne i savremene medikamentozne terapije su uglavom dovoljne.
Sa druge strane, kod prisustva velikih želudačnih kila hirurgija predstavlja osnovni način lečenja. Danas je sve želudačne kile moguće rešiti laparoskopskom, minimalno invazivnom operacijom tzv. antirefluksnom hirurgijom.
S obzirom da je želudačna kila anatomski problem, ne postoji mogućnost nameštanja želuca i samim tim rešavanja problema postojanja želudačne kile. Želudac, kao i svi ostali organi u ljudskom telu, imaju svoju poziciju i prirodne veze koje ga drže na svom mestu, tako da nije moguće njegovu pozicijiju „popraviti“ ili „bolje namestiti“ preko kože, odnosno manipulacijama rukama ili „bioenergijom“.
Iako najveći broj pacijenata oseti određeno olakšanje nakon “nameštanja želuca”, tegobe se vrlo brzo ponovo jave i procedura se uglavnom više puta ponavlja, sa značajnim finansijskim efektom, sve dok pacijent ne potraži savet stručnih lica.
English
